Ð"Ð ÐÐ"ÐÐ ÐИКОЛИЋ - Ð"ЛУМÐЦ
Кад је почо Ð"раган да Ñе глумом бави,
Циљ је њему био људе да забави.
Сваки му је лик, - Лако решен Ñ,рик.
Ð"лумац по роÑ'ењу. И по убеÑ'ењу.
У Ñвој живоÑ, многе он живоÑ,е ниже,
О, Ð"рагане, браÑ,е! Како Ñве иÑ... ÑÑ,иже?
Ð"лума Ð"рагана Ðиколића,
Огледало узвишеног бића.
Ðа Ñцени Ñ,,аца неумољива,
У живоÑ,у оÑоба блага и ÑÑ,идљива.
ПоÑÑ,ао Ñи Ð"лумац, има Ñ,у нешÑ,о:
Ð"а ÑкромноÑÑ, од људи Ñкријеш вешÑ,о.
Ð"ва Ð"рагана у једном живе.
И једном и другом људи Ñе диве.
СÑ,идљивог, Ð"рагана Ñкромног; Ñви ближњи воле.
Ð"лумцу, Ñ,,аци Ñа Ñ,,илма: не могу да одоле.
Улога за улогом.- Уживаш у Ñ,ом!
И небу је лакше када пукне гром.
Људи говоре: \\\"Ð"раган! - Он проблема нема.\\\"
Ð"ок Ñ,о крÑ...ко биће, Ñ,реÑе јака Ñ,рема.
Па публико драга, Ñ,ајна ово није.
Ð"лумац од Ð½Ð°Ñ Ð½ÐµÑˆÑ,о, врло важно крије.
ОÑећања Ñвоја и велике жеље,
Лик кад нам дочара, Ñ,о му је веÑеље.
Заборави шÑ,а га у живоÑ,у Ñ,ишÑ,и,
Од радоÑÑ,и он би мого да завришÑ,и.
У глави Ñе Ñамо једна жеља моÑ,а,,
Ð"а шÑ,о више нама прикаже живоÑ,а.
Љиљана Ћуић