BecejOnLine Forum
Kultura => Mediji => Temu započeo: Irena Žunić April 09, 2008, 09:40:05 posle podne
-
Tabloidi i časopisi
Najviše volim .....politiku (sve sami lopovi, švaleri, narkomani), a tek kad začine pevačicama sa erker silikon ustima, sponzorušama, fudbalerima. A vanzemaljci, hiromantopraktičari......
Posebna rubrika recepti sa fotografijama : kolači izgledaju kao golubije kake na ogromnom četvrtastom tanjiru, ukrašeni čokoladnim ždricom taman za grafički bijenale.
Može i dijeta „20 sati - 20 kg“., životni san četvrtog jahača apokalipse (GLAD).
lepo mi piše u horoskopu da danas ne perem kosu, da kupim nove cipele, ne dajem migavac dok vozim! Provereno! I sve to za skoro DŽ!
Ja najviše volim i obožavam Politikin Zabavnik, `nako baš!
Tvoj omiljeni ... ?
-
pa imam ih više ali to nisu časopisi nego fanzine - i nvidia,nocturne,butcherian vibe,vampir,explosive r.i.p itd!
a od ostalih stvari svet kompjutera,pc press , hi files , nin,ekonomist tid...
od dnevnih listova politika,novosti,blic itd...
-
Najčešće čitam Blic i Dnevnik. Za nedeljne i mesečne časopise stvarno nemam vremena.
Tabloide ne čitam. Kurir,Svet i ostali su čisto smeće puno neistina.
-
Od dnevnih novina citam Danas,kad ugrabim od tate,a od nedeljnika citam Vreme i Nin...ponekad i Cosmopolitan..
-
novosadski DNEVNIK od dnevnih
mesecnih> National Geography (ranije engleske i hrvatske verzije, od srpske prvi broj), PC World MIKRO, Svet kompjutera, DigitALL...
-
dnevne retko...politika i blic a od nedeljnih Autobild.
-
Informišem se na internetu.
-
Danas i Politika
-
Politikin Zabavnik i Huper, omakne se ponekad Jolie.
-
Politikin zabavnik... dugi niz godina... ponekad se omakne neki o uređenju kuće i cveću...i još po neki koji mi privuče pažnju... događanja i vesti čitam na net-u...uglavnom kupujem knjige... iako me moj 30 i kusur godina stariji prijatelj upozorava da su knjige danas, štampane na papiru koji će se vremenom raspasti!
-
retko kupujem casopise,a na tabloide nemam bacenu paru. sve sto me interesuje procitam na wap-u ili web-u. jedino sto kupujem od novina je sportski zurnal,i to nedeljom i ponedeljkom,ponekad petkom. pazario sam desetak knjiga od Mladinske knjige sve u cilju da ce me izvuku u nagradnoj igri,ali posto me nisu izvukli pazarim samo one knjige koje me interesuju. od Mladinske dobijam zanimljiv Reader\\\'s Digest mini casopis koji prelistam za jedno popodne i to mi bude dosta za ceo mesec.
-
Informišem se na internetu,a tamo sam nasao i da medju nama ima izgleda ima i ovoga...
Ratni zločini
Objavljeno: Pet, 19. 12. 2008. 14:42
MESEC DANA PRITVORA ZA MALIĆA
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu odredilo je pritvor do mesec dana Nenadu Maliću iz Bečeja, osumnjičenom za ratni zločin u BiH 1992. godine, saopštio je u petak sud.
Beta
Zahtevom za sprovođenje istrage Tužilaštva za ratne zločine Malić (47) se tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Sumnjiči se da je, kao pripadnik šeste krajiške brigade Vojske Republike Srpske, 21. decembra 1992. godine, u ugostiteljskom objektu Fontana u Starom Majdanu (BiH), ubio dva civila, a trećeg, koji je uspeo da pobegne, ranio.
Njemu je određen pritvor jer mu se na teret stavlja krivično delo za koje je propisana kazna zatvora duža od deset godina i zbog toga što je delo izvršeno pod posebno teškim okolnostima.
Tužilaštvo je ranije saopštilo da je Malić osumnjičen da je uz pretnju oružjem iz lokala izveo H. G. koga je ubo nožem u desnu stranu vrata a potom mu iz pištolja kalibra 7,62 milimetara ispalio hitac u grudni koš.
Malić je iz istog pištolja ispalio metak u glavu R. V. pogodivši ga u desnu slepoočnicu i u mozak. Udarcima po glavi i telu pokušao je da ubije i Dž. H, koji je,međutim, uspeo da pobegne.
Nenad Malić je zbog tog događaja optužen u odsustvu pred Kantonalnim sudom u Bihaću 2002. godine i tereti se takođe za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
objavljeno: http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=20322
-
bem ti život, ko sve nije došao u Bečej, ovo Bečeju nije bilo potrebno...:( :( :(
Inače informišem se sa Interneta, i sa portala \\\" Vajdasag Ma\\\", gde mogu da pročitam - pregledam 20 novina. Danas, Dnevnik, Blic, Glas Javnost ..itd.:)
-
ja najvise gotivim mypeople... evo i link za januarski broj
http://www.serbianunderground.com/mypeople/11/
ili ako neko hoce bas download
http://www.serbianunderground.com/index.php?option=com_afm&Itemid=63&task=files.download&cid=4952
-
posetite
www.e24.24sata.rs
zanimljivo! :)
-
Podignuta optužnica protiv Nenada Malića za ratni zločin
08. jul 2009. | 12:59
BEOGRAD - Tužilaštvo Srbije za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv Nenada Malića (48) iz Bečeja kojom ga tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen za vreme rata u Bosni i Hercegovini, saopšteno je danas iz Tužilaštva.
Malić je optužen za ubistvo dvojice i pokušaj ubistva jednog muslimanskog civila u Starom Majdanu na području Sanskog Mosta.
Prema optužnici, Malića je kao pripadnik Š este krajiške brigade Vojske Srpske Republike BiH, 21. decembra 1992, uz pretnju oružjem, izveo iz kafića \\\"Fontana\\\" u Starom Majdanu Huseina Grbića i oduzeo mu život ubodom noža u desnu stranu vrata i hicem u grudni koš.
Istim pištoljem kalibra 7,62 mm, kako je navedeno u saopštenju, Malić je zatim usmrio i Refika Velića ispalivši mu hitac u glavu.
Potom je, udarcima po glavi i telu, pokušao da liši života i Džemala Hadžalića koji je na njegov poziv izašao iz kuće prekoputa kafića.
Malić je Hadžalića uhvatio za prsa, odveo u dvorište kafića, gde su bila postavljena tela ubijenih Grbića i Velića u obliku latiničnog slova „L\\\" i tražio od njega da legne govoreći mu: \\\"Ti moraš biti treći koji ćeš ležati na slovu „U\\\".
Hadžalić je uspeo da pobegne, kada je Malić njegovu glavu udarao o zid kafića i krenuo da izvadi pištolj iz svoje kožne bunde, navedeno je u saopštenju.
Tužilaštvo je zatražilo da se Maliću produži pritvor u kojem se nalazi od 9. januara ove godine na osnovu rešenja Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
Malić je u odsustvu optužen za isti zločin 2002. pred kantonalnim sudom u Bihaću, a Ministarstvo pravde BiH je predmet prosledilo pravosudnim organima Srbije uz molbu za preuzimanje krivičnog gonjenja na osnovu Ugovora o međunarodnoj pravnoj pomoći koji su prihvatile dve zemlje.
objavljeo : http://www.rtv.rs/sr/vesti/hronika/sudska_hronika/2009_07_08/vest_140648.jsp
-
Ne propuštam e-24sata :)
I sve česće se informišem na Internetu. Brže je i jednostavnije.
Pre nekoliko dana naišla sam na zanimljive sadržaje na http://saopstenja.slinkset.com/
-
Najbolji,najozbiljniji,najstariji dnevni list ПОЛИТИКÐ,а čitam i druge,posebno lokalne novine.
Izvolite pročitajte jedan zanimljiv članak:
http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/ritam/Lusi-na-nebu-sa-dijamantima.sr.html
-
ПРОЗОРМОРРПÐСТИ
Таман кад Ñам помиÑлио да грађанÑко друштво има као циљ демилитаризацију, укидање војних пактова и денуклеаризацију, одједном неки његови предÑтавници поÑтадоше тврди заговорници улаÑка Србије у ÐÐТО
Има ли Србија ВинÑтона Черчила? Или Ñе живот многих наших политичара креће од вечерњих веÑти на телевизији једног дана, преко увида у анкете Ñледећег јутра, до њихове појаве на телевизији Ñледеће вечери.ÐиÑам Ñигуран да доба маÑовних медија подÑтиче појаву и уÑпон политичара калибра једног Черчила, Ñклон Ñам да Ñумњам у то, мада увек може бити изузетака. Ðо, ту Ñу зато извршни директори разних ÐВО да припомогну при доношењу тешких одлука.
Заправо, одувек Ñам завидео извршним директорима разних ÐВО. Ем звучна титула, ем не морате да имате превише школе, ем не Ñтрахујете за плату коју лепо и редовно зарађујете на задате теме: ÐÐТО, грађанÑке бунде и финÑки дизајн. И за Ñве Ñте компетентни попут некадашњих комуниÑтичких функционера: „Другови Ñитуација је тешка и озбиљна, јер Прозор Ð½Ð¾Ñ›Ð°Ñ Ð¼Ð¾Ñ€Ð° паÑтиâ€! ОдноÑно Србија мора у ÐÐТО.
Ко Ñе Ñве у медијима протеклих дана није иÑкрцао Ñа темом о Србији и ÐÐТО-у, од оних који Ñу екÑпреÑно завршавали вечерње школе, или курÑеве у немачким планинама, до обичних блефера и извршних директора Ñвих могућих провинијенција. Има ту и хајдука, јединÑтвене појаве у нашој култури који Ñвојим грађанÑко-демократÑким еÑкападама заÑлужују меÑто у колумниÑтичком Пантеону. Ðаравно, одмах Ñе Ñудариш Ñа лимитима политичке коректноÑти, али како доÑкочити минотаурÑкој немани живе агреÑије. Ðналфабетизам претворен у Ñамодовољну препотентноÑÑ‚, који Ð²Ð°Ñ Ð¾Ð¿Ñ‚ÑƒÐ¶ÑƒÑ˜Ðµ да плашите народ Србије како ће ÐÐТО тајно да инÑталира атомÑке бомбе у Србији. И како о томе не треба да одлучује народ већ предÑтавници народа у парламенту.
Мора Ñе признати да поÑтоје интелектуалци који Ñвој интелект уздижу изнад Ñвих других. Ðко неки други не могу или не желе да Ñхвате бриљантноÑÑ‚ пројекта који им Ñе нуди, а видимо ових дана да нам Ñе то отворено нуди, одноÑно да Ð½Ð°Ñ â€žÐ¸Ð½Ð¾Ñ„Ð°ÐºÑ‚Ð¾Ñ€â€ Ð·Ð¾Ð²Ðµ, онда је то због тога што још увек ниÑу Ñтигли до виÑина на којима обитавају предлагачи тог пројекта. Врло је опаÑан такав Ñтав, Ñетимо Ñе колико је диктатура произашло из тога.
Бивша ЈугоÑлавија била је крајем оÑамдеÑетих година иницијатор претварања Балкана у безатомÑку зону, предлагала је оÑетну редукцију војних потенцијала Ñвих држава у окружењу и укидање Ñтраних војних база на том проÑтору. Онда је дошао раÑпад ВаршавÑког уговора и СССР-а, убијање ЈугоÑлавије и Ñве оÑтале трагедије. Таман кад Ñам помиÑлио да грађанÑко друштво има као циљ демилитаризацију, укидање војних пактова и денуклеаризацију, одједном неки његови предÑтавници поÑтадоше тврди заговорници улаÑка Србије у ÐÐТО. Откуд то када Ñу они надлежни за развој демократије?
Дакле, како уверити жирондинце грађанÑких иницијатива, али и либералног и приÑтојног Србина без мрачних и ретроградних фикÑација да тајно лоцирање нуклеарног оружја није плод моје егзалтације, која, уоÑталом, и не приÑтаје озбиљним новинама каква је „Политикаâ€?
ЛондонÑки „Обзерверâ€, јула 1986. цитира помоћника миниÑтра одбране СÐД за атомÑку енергију Ð . Вагнера о поÑтојању „тајног плана да Ñе на територији Западне Ðемачке раÑпореди нова артиљеријÑка муниција Ñа нуклеарним пуњењем на принципу неутронÑке бомбеâ€. Врховни командант ÐÐТО-а амерички генерал Бернард Ð Ð¾ÑŸÐµÑ€Ñ Ñ€ÐµÐºÐ°Ð¾ ми је у МонÑу, у интервјуу за загребачки ,,ДанаÑâ€, октобра 1982: ,,ÐеутронÑко језгро може Ñе чувати и у СÐД, док наше Ñавезнике не прођу грчеви које изазива то оружјеâ€.
Бивши шеф генералштаба оружаних Ñнага Канаде адмирал Ð . Фолд у чаÑопиÑу „Маклинз магазинâ€, јула 1986. каже : ,,СÐД имају моралну обавезу да Ñе конÑултују Ñа нама приликом коришћења наше територије када је реч о атомÑком оружју. Ðморално је припремати планове без конÑултације Ñа одговарајућом земљомâ€. „Ðко РуÑи не прихвате наше захтеве окружићемо их Ñвојим базама да неће моћи ни да мрднуâ€, рекао ми је Ñпецијални Ñаветник америчког предÑедника Роналда Регана, амбаÑадор Едвард Рони, у Вашингтону, у интервју за „Стартâ€, априла 1986.
Ðмеричко нуклеарно оружје чува Ñе у пет база у Ðемачкој, у пет у ТурÑкој, у три у Великој Британији, у три у Италији, и у по једној у Холандији, Белгији и Јужној Кореји. Око 70 одÑто америчког тактичког нуклеарног оружја раÑпоређено је изван граница СÐД, у 40 земаља Ñвета СÐД имају објекте „нуклеарне инфраÑтруктуреâ€. Ðиједна локална влада нема појма шта је у тим објектима. У реду, можда и не треба да знају, али Ñетимо Ñе инвазије на Ирак 2003. године. Сетимо Ñе наÑтупа Колина Пауела у Савету безбедноÑти УРпре напада на Ирак: графикони, обавештајни ÑателитÑки Ñнимци, пуцкетаве траке Ñа преÑретнутим разговорима ирачких званичника. Објашњења од најуверљивије личноÑти Бушове админиÑтрације. Седам година каÑније ниједног бурета Ñа Ð’Ð¥ отровом, ниједне бочице ботулина, или антракÑа, ниједан доказ ирачког нуклеарног програма.
ÐиÑам поверовао Колину Пауелу, објавио Ñам тада у „Политици†да је његов „крунÑки доказ†обичан руÑки Ñтари ÐБХ камион за деконтаминацију и да је Ñве то Ñмешно. Зато и Ñада не верујем да би наши драги поÑланици могли квалификовано да одлуче о ÐÐТО-у. Знају далеко мање од Колина Пауела.
МироÑлав ЛазанÑки
[објављено: 06/02/2010]
-
СРБИЈРÐРЦРВЕÐОМ ТРГУ
Сада вод војника војÑке Србије има иÑторијÑку шанÑу да промаршира тамо где треба
Прошле године је вод војника ВојÑке Србије промарширао улицама Триполија, на ÑвечаноÑти поводом годишњице велике револуције у Либији. ÐиÑмо били Ñавезници ни у једном рату, но мало војног маркетинга никада не шкоди. Можда им продамо и нешто оружја? Тако, поÑле Ромела и Монтгомерија у Либију Ñтигли и Срби...
Сада вод војника војÑке Србије има иÑторијÑку шанÑу да промаршира тамо где треба. Да загази Ñтројеви корак на Црвеном тргу у МоÑкви, на великој ÑвечаноÑти поводом 65 година од завршетка Другог ÑветÑког рата у Европи. Јер, на Црвеном тргу, поред руÑких, маршираће и француÑки, британÑки и амерички војници. Тамо је меÑто и за војнике из Србије, јер из Србије током Другог ÑветÑког рата није било ни војника ни добровољаца у ÑаÑтавима дивизија које Ñу ратовале на ИÑточном фронту против Црвене армије. Ðије их било тада, управо зато треба да промарширају Црвеним тргом Ñада. Када је пракÑа „вод војника на паради†већ уÑтановљена у Триполију...
ИÑтина, највиших политичких предÑтавника Србије није било у МоÑкви ни на проÑлави 60 година од краја Другог ÑветÑког рата у Европи. Тадашњи предÑедник ХрватÑке је био на тој ÑвечаноÑти. РхрватÑке трупе, Ñнаге ÐДХ, тукле Ñу Ñе против Црвене армије на ИÑточном фронту. Хоће ли Србија 9. маја и ове године Ñвојом вољом бити изолована? Из иÑторије држава победница у Другом ÑветÑком рату? Или је победа, заправо, поражена?
Политички врх Србије има још меÑец дана да позицију Србије као земље победнице у Другом ÑветÑком рату наглаÑи нашој и ÑветÑкој јавноÑти још одлучније него што је то речено приликом прошлогодишње поÑете предÑедника РуÑије Дмитрија Медведева Београду. Јер зар је морало да дође до те поÑете па да под хитно уредимо војничка гробља?
Ðеко ће можда рећи да Ð½Ð°Ñ Ð ÑƒÑи ниÑу ни звали на ту проÑлаву од пре пет година. Ðе знам јеÑу ли Ð½Ð°Ñ Ñ‚Ð°Ð´Ð° звали, или ниÑу. Сада имамо још меÑец дана да Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ð·Ð¾Ð²Ñƒ. Да Ñам на меÑту оног ко одлучује у Србији Ñаопштио бих већ Ñада МоÑкви да Ñигурно долазим на проÑлаву, или званично, или као туриÑта. РуÑи Ñигурно не би могли Ñеби да дозволе да највиши предÑтавник Србије буде тог дана на Црвеном тргу као туриÑта. Значи, или хоћете да будете на тој ÑвечаноÑти или нећете. ЗамиÑлите Ñцену где врховни командант оружаних Ñнага Србије поздравља Ñа Лењиновог маузолеја припаднике војÑке Србије који марширају Црвеним тргом. Па то ни маршал Тито није доживео. Дакле, пројекат је оÑтварив, Ñамо треба на време кренути Ñа припремама. Вод војника имамо, авион Ðн-26 који ће их пребацити до МоÑкве имамо, а до МоÑкве и није много даље него до Триполија. Рније Ñве ни у новцу.
Ово је идеална прилика да покушамо да залечимо Ñве ране из 1945. Јер поделе у тумачењу иÑторије Србије у поÑледњих 70 година Ñтварају и поделе у ÑрпÑком друштву. Ðеки Ñе још Ñећају иÑтог времена, али на различите начине. За неке је октобар 1944. време оÑлобођења Београда, за друге почетак комуниÑтичке диктатуре. Отуда и занемаривање Дана победе у Србији поÑледњих година. За антикомуниÑте црвена нит комунизма Ñпаја у иÑтој крви Ñве злочине. Ðли како не приметити да од тог тренутка идеолошка приÑтраÑтноÑÑ‚ уÑтупа меÑто иÑторијÑком поÑтупку? Јер, иÑтом методом, или боље речено иÑтим одÑуÑтвом Ñкрупула могуће је напиÑати и „црну књигу капитализма†Ñабирајући милионе мртвих на кланицама 1914–1918, Ðлжира, Индокине, Ðфрике... Ðа рачун земаља којима Ñу заједничка тржишна економија и парламентарна демократија. Структурална анализа феномена тоталитаризма на проÑторима бивше ЈугоÑлавије, па тиме и Србије, још није напиÑана. Ðли како Ñе дебата о нашој прошлоÑти тиче и наше ÑадашњоÑти, она Ñе не може препуÑтити Ñамо иÑторичарима. Ради Ñе о нашем колективном Ñећању на крају прошлог и почетком овог века, где многи тврде да Ñе иÑторија јучерашњице придружује политици данашњице.
Ðо, ревноÑÑ‚ Ñа којом Ñу они иÑти који Ñу 1968. године тражили црвени универзитет „Карл Маркцу Београду, а Ñада оÑуђују комунизам-Ñоцијализам у оној ЈугоÑлавији, одноÑно Србији, не би Ñмела да иÑтиÑне из Ñећања чињеницу да је у Другом ÑветÑком рату Србија била на Ñтрани победника. Иако, изгледа, да то Ñада неки овде онако као Ñкромно признају. Снаге Титових партизана уз ÑадејÑтво трупа Црвене армије у операцији оÑлобођења Београда Ñу поразиле јединице Вермахта. Тито и Михаиловић, ипак, ниÑу били „звезде близнакињеâ€.
И зато годишњица победе у Другом ÑветÑком рату не би Ñмела да има неку конотацију Ñа оваквим или онаквим тоталитаризмом код Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñле 1945. Управо због тога Србија не Ñме да на победу против нацизма, ÑвеÑно или неÑвеÑно, баци било какву Ñенку. Ðема изговора због „околноÑтиâ€, од 2000. године ваљда Ñе овде нико више не плаћа за изговоре.
Вод војника из Србије би морао да буде на Црвеном тргу 9. маја…
МироÑлав ЛазанÑки
[објављено: 27/03/2010]
-
ТИТО ПОСЛЕ 30 ГОДИÐÐ
Ðеговао је Ñвој култ личноÑти, али је његова личноÑÑ‚ била јача од његовог култа
Ðа недавно одржаном привредном форуму у МоÑтару неÑлужбено је изнета идеја о тројним ÑаÑтанцима влада Србије, БиХ и ХрватÑке, Ñве у циљу бољег економÑког повезивања. Код неких, то је одмах дочекано Ñа ужаÑом и алузијама о повампирењу неке нове ЈугоÑлавије. Други кажу да недоÑтаје још Ñамо ÐºÐ¾Ð½ÐºÑƒÑ€Ñ Ð·Ð° улогу новог Тита. И Ñве то у време када пада 30 година од Ñмрти маршала велике ЈугоÑлавије. ЗаиÑта, шта би Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ€Ð°Ð´Ð¸Ð¾ Тито? Колико једна таква личноÑÑ‚ недоÑтаје овим проÑторима? И да ли уопште недоÑтаје? Је ли Тито надживео култ личноÑти?
По природи Ñам приÑтраÑан и увек навијам за оне државнике који када иду у поÑету СÐД прво Ñлете авионом Ñвоје државе у ваздухопловну базу Ð•Ð½Ð´Ñ€Ñ˜ÑƒÑ ÐºÑ€Ð°Ñ˜ Вашингтона, па онда хеликоптером америчког предÑедника Ñтигну на травњак Беле куће. Уз почаÑне плотуне топова док виÑоки гоÑÑ‚ излази из хеликоптера, па Ñвечани Ñтрој Ñвих видова америчких оружаних Ñнага. У протеклих 20 година ниједан државник Ñа проÑтора бивше СФРЈ није имао такав дочек у СÐД. Ðаравно, била Ñу друга времена. Ðаравно, били Ñу и други државници...
Када је Тито бродом „Галеб“ ишао у прву поÑлератну поÑету Великој Британији, кроз Средоземље Ñу уз „Галеб†у почаÑној пратњи пловиле две британÑке крÑтарице и један ноÑач авиона. Ðа гату Темзе у Лондону маршала ЈугоÑлавије дочекали Ñу британÑка краљица Елизабета и премијер ВинÑтон Черчил. Ðеко би рекао, била Ñу то друга времена, то је иÑторија, Ñплет Ñрећних околноÑти за Тита. Ðаравно, али у школи Ñу Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ‡Ð¸Ð»Ð¸ да колико иÑторија прави велике људе, толико и велики људи праве иÑторију.
ЕкономÑка криза у Србији Ñве више буди Ñећања на оно што је Тито говорио: „фабрике радницима, оне Ñу ваше, радничкеâ€. Сада би на то рекли како нема више Ñамоуправљања и демагогије. Па и нема, али има радника који леже на пругама, блокирају путеве, штрајкују глађу, преврћу контејнере у потрази за оÑтацима хране. Да Ñе разумемо, моја породица и Ñа очеве и Ñа мајчине Ñтране је у Краљевини ЈугоÑлавији била доÑта богата. ПоÑле долаÑка Тита на влаÑÑ‚ Ñве Ñу нам узели. До Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ð¼ ништа ниÑу вратили. Ðи они ÑоцијалиÑти-комуниÑти пре, ни ове демократе Ñада. Па, опет, када неког Ñвечано прате крÑтарице и ноÑач авиона тај увек има моје поштовање.
ВинÑтон Черчил је подржавао Тита не зато што је волео комуниÑте, већ зато што Ñу Енглези утврдили да је Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð¢Ð¸Ñ‚Ð¾Ð²Ð¸Ñ… партизана у борби против нациÑта много већи него припадника ЈКВ Драже Михаиловића. Јер, Тито је формирао војÑку коју ниÑу имали ни француÑки, ни грчки, ни пољÑки покрет отпора. Титов Ñукоб Ñа Стаљином није био из доктринарних или идеолошких разлика, већ је Стаљин у Титу видео најопаÑнијег конкурента у ÑветÑком комуниÑтичком покрету.
Ðаравно, Тито је имао и доÑта грешака. Злоупотребљавао је Ñтечени углед да би што дуже оÑтао на влаÑти. Сурово је кажњавао оне који Ñу били за СовјетÑки Савез и резолуцију Информбироа, на Голом отоку је био ÑтаљиниÑтички гулаг. Ðеки кажу гулаг за ÑтаљиниÑте. Гушећи национализме Титов режим је неÑумњиво кршио и нека људÑка права. Државу није на време реформиÑао, дозволио је негативну Ñелекцију кадрова у партији да би могао Ñве то боље да контролише. УÑтав из 1974. године био је велика Титова грешка, многи кажу поÑебно у одноÑу на аутономне покрајине.
Тито је волео живот и знао је да ужива у њему. Ðије приÑвојио ниједан динар и ниједан од многобројних поклона које је добијао од иноÑтраних шефова држава. Све што је имао оÑтало је бившим југорепубликама. Ðеговао је Ñвој култ личноÑти, али је његова личноÑÑ‚ била јача од његовог култа. ЈугоÑловенÑко друштво, ипак, није поÑтало тоталитарно.
Ðачин како је Тито одржао неутралну позицију ЈугоÑлавије између ÐÐТО-а и ВаршавÑког уговора, одбијање да прихвати ÑовјетÑки модел комунизма донео му је Ñимпатије Ñредње клаÑе у ЈугоÑлавији и подршку Запада. У покрету неÑврÑтаних ЈугоÑлавија је била лидер, уÑпела је да Ñпречи многе државе трећег Ñвета да приÑтупе ÑовјетÑком блоку, чиме Ñу оне Ñачувале Ñвоју неутралноÑÑ‚. Захваљујући Титовим ÑпоÑобноÑтима ЈугоÑлавија је неколико деценија живела у миру и релативном благоÑтању, што није било лако и поред кредита који Ñу Ñтизали Ñа Запада. Као што видимо, кредити и даље Ñтижу, а благоÑтања још нема...
Један од Ñтарих ÑрпÑких завереника из „младе БоÑне†покојни ВаÑа Чубриловић имао је обичај да каже да ниједна личноÑÑ‚ у ÑрпÑкој иÑторији, била она краљ била принц, никада није поÑтигла онолико колико је урадио Тито. СрпÑки војни пилоти још лете на авионима које је направила Титова ЈугоÑлавија, иÑтина треба нам годину дана да набавимо гуме за те авионе.
Рможда је главна Титова мана била што није био крштен у правоÑлавној цркви…
МироÑлав ЛазанÑки
[објављено: 17/04/2010]