65
« poslato: Mart 27, 2010, 04:36:46 posle podne »
СРБИЈРÐРЦРВЕÐОМ ТРГУ
Сада вод војника војÑке Србије има иÑторијÑку шанÑу да промаршира тамо где треба
Прошле године је вод војника ВојÑке Србије промарширао улицама Триполија, на ÑвечаноÑти поводом годишњице велике револуције у Либији. ÐиÑмо били Ñавезници ни у једном рату, но мало војног маркетинга никада не шкоди. Можда им продамо и нешто оружја? Тако, поÑле Ромела и Монтгомерија у Либију Ñтигли и Срби...
Сада вод војника војÑке Србије има иÑторијÑку шанÑу да промаршира тамо где треба. Да загази Ñтројеви корак на Црвеном тргу у МоÑкви, на великој ÑвечаноÑти поводом 65 година од завршетка Другог ÑветÑког рата у Европи. Јер, на Црвеном тргу, поред руÑких, маршираће и француÑки, британÑки и амерички војници. Тамо је меÑто и за војнике из Србије, јер из Србије током Другог ÑветÑког рата није било ни војника ни добровољаца у ÑаÑтавима дивизија које Ñу ратовале на ИÑточном фронту против Црвене армије. Ðије их било тада, управо зато треба да промарширају Црвеним тргом Ñада. Када је пракÑа „вод војника на паради†већ уÑтановљена у Триполију...
ИÑтина, највиших политичких предÑтавника Србије није било у МоÑкви ни на проÑлави 60 година од краја Другог ÑветÑког рата у Европи. Тадашњи предÑедник ХрватÑке је био на тој ÑвечаноÑти. РхрватÑке трупе, Ñнаге ÐДХ, тукле Ñу Ñе против Црвене армије на ИÑточном фронту. Хоће ли Србија 9. маја и ове године Ñвојом вољом бити изолована? Из иÑторије држава победница у Другом ÑветÑком рату? Или је победа, заправо, поражена?
Политички врх Србије има још меÑец дана да позицију Србије као земље победнице у Другом ÑветÑком рату наглаÑи нашој и ÑветÑкој јавноÑти још одлучније него што је то речено приликом прошлогодишње поÑете предÑедника РуÑије Дмитрија Медведева Београду. Јер зар је морало да дође до те поÑете па да под хитно уредимо војничка гробља?
Ðеко ће можда рећи да Ð½Ð°Ñ Ð ÑƒÑи ниÑу ни звали на ту проÑлаву од пре пет година. Ðе знам јеÑу ли Ð½Ð°Ñ Ñ‚Ð°Ð´Ð° звали, или ниÑу. Сада имамо још меÑец дана да Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ð·Ð¾Ð²Ñƒ. Да Ñам на меÑту оног ко одлучује у Србији Ñаопштио бих већ Ñада МоÑкви да Ñигурно долазим на проÑлаву, или званично, или као туриÑта. РуÑи Ñигурно не би могли Ñеби да дозволе да највиши предÑтавник Србије буде тог дана на Црвеном тргу као туриÑта. Значи, или хоћете да будете на тој ÑвечаноÑти или нећете. ЗамиÑлите Ñцену где врховни командант оружаних Ñнага Србије поздравља Ñа Лењиновог маузолеја припаднике војÑке Србије који марширају Црвеним тргом. Па то ни маршал Тито није доживео. Дакле, пројекат је оÑтварив, Ñамо треба на време кренути Ñа припремама. Вод војника имамо, авион Ðн-26 који ће их пребацити до МоÑкве имамо, а до МоÑкве и није много даље него до Триполија. Рније Ñве ни у новцу.
Ово је идеална прилика да покушамо да залечимо Ñве ране из 1945. Јер поделе у тумачењу иÑторије Србије у поÑледњих 70 година Ñтварају и поделе у ÑрпÑком друштву. Ðеки Ñе још Ñећају иÑтог времена, али на различите начине. За неке је октобар 1944. време оÑлобођења Београда, за друге почетак комуниÑтичке диктатуре. Отуда и занемаривање Дана победе у Србији поÑледњих година. За антикомуниÑте црвена нит комунизма Ñпаја у иÑтој крви Ñве злочине. Ðли како не приметити да од тог тренутка идеолошка приÑтраÑтноÑÑ‚ уÑтупа меÑто иÑторијÑком поÑтупку? Јер, иÑтом методом, или боље речено иÑтим одÑуÑтвом Ñкрупула могуће је напиÑати и „црну књигу капитализма†Ñабирајући милионе мртвих на кланицама 1914–1918, Ðлжира, Индокине, Ðфрике... Ðа рачун земаља којима Ñу заједничка тржишна економија и парламентарна демократија. Структурална анализа феномена тоталитаризма на проÑторима бивше ЈугоÑлавије, па тиме и Србије, још није напиÑана. Ðли како Ñе дебата о нашој прошлоÑти тиче и наше ÑадашњоÑти, она Ñе не може препуÑтити Ñамо иÑторичарима. Ради Ñе о нашем колективном Ñећању на крају прошлог и почетком овог века, где многи тврде да Ñе иÑторија јучерашњице придружује политици данашњице.
Ðо, ревноÑÑ‚ Ñа којом Ñу они иÑти који Ñу 1968. године тражили црвени универзитет „Карл Маркцу Београду, а Ñада оÑуђују комунизам-Ñоцијализам у оној ЈугоÑлавији, одноÑно Србији, не би Ñмела да иÑтиÑне из Ñећања чињеницу да је у Другом ÑветÑком рату Србија била на Ñтрани победника. Иако, изгледа, да то Ñада неки овде онако као Ñкромно признају. Снаге Титових партизана уз ÑадејÑтво трупа Црвене армије у операцији оÑлобођења Београда Ñу поразиле јединице Вермахта. Тито и Михаиловић, ипак, ниÑу били „звезде близнакињеâ€.
И зато годишњица победе у Другом ÑветÑком рату не би Ñмела да има неку конотацију Ñа оваквим или онаквим тоталитаризмом код Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñле 1945. Управо због тога Србија не Ñме да на победу против нацизма, ÑвеÑно или неÑвеÑно, баци било какву Ñенку. Ðема изговора због „околноÑтиâ€, од 2000. године ваљда Ñе овде нико више не плаћа за изговоре.
Вод војника из Србије би морао да буде на Црвеном тргу 9. маја…
МироÑлав ЛазанÑки
[објављено: 27/03/2010]