Picoder,
Nikada ne bih odvela psa u prihvatilište da me je prijatelj zamolio da ga pričuvam.Prosto mislim da psima koji imaju vlasnike, nije mesto tamo! Znaš da mi je roditeljska kuća u dijagonali tvog dvorišta, a da ja živim u stanu. Ti si pobrkao 2 priče.
Alis, devojka iz Francuske ( učiteljica), koja je bila učesnik međunarodnog volonterskog kampa \\\"Nobody\\\'s dog\\\" je htela da odnese jednu malu slatku ženku iz Prihvatilišta u Pariz. Pokušaću da nađem sličicu ... izgleda kao patuljasti crni labrador. Za to je potrebno vreme da se ispoštuju zakonske procedure, te je Mika, pas za kojeg me pitaš starosti 10 meseci, najpre je, još u avgustu kada su devojke bile tu, vakcinisana poli vakcinom ( mačija kuga, štenećak, leptospiroza i hepatitis); u septembru je vakcinisana protiv besnila i čipovana. Alis se vratila u naš mali grad krajem oktobra i zamolila me da pronađem neko mesto za Miku kako bi bila sigurna da će po isteku 3 meseca od momenta uzimanja krvnog testa, kojim se dokazuje da pas ne boluje od besnila ( uslov za prenošenje pasa iz zemlje u zemlju, koji važi za sve zemlje na planeti Zemlji!), a u tome se uradio i taj čuveni kožni test... pas biti živ i zdrav za put. Ne bih dalje o toj temi ovde... znamo o čemu pričam. Samo da vas obavestim da je Mika živa i zdrava stigla u Pariz ovih dana i da je kod svoje nove gazdarice, koja će doći da poseti naš mali grad sredinom februara
Prihvatilište je jedno jako
tužno mesto,
ali nužno, dok se naši sugrađani bar malko ne obaveste da svojom nebrigom stvaraju problem svima ostalima. Stanari Prihvatilišta su napuštene i odbačene životinje od strane nas ljudi.
Dobro razmislite svi koji ovo čitate, jer smo odgovorniji prema automobilima i drugim stvarima, nego prema živim bićima koje smo dragovoljno uveli u svoje životea posle ih ostavili na mislost i nemilost društva.
Za registraciju auta nam nije mnogo ni 20. 000 dinara, a za psa je mnogo 500. I jedno i drugo je OBAVEZNO!, jer samo tako štitimo i sebe i druge.
Ne znam Picoder kako da shvatim tvoj post, kao provokaciju ili kao dobru nameru. :hmmm:
Odgovoriću ti kao da je ovo drugo.
U Prihvatilištu su zaposlena 3 radnika i sva trojica su i članovi Taure.
Ne znam na šta ciljaš kada kažeš da su u Prihvatilištu nehumani uslovi. Tamo je sada oko 140 pasa, hrane se 2x dnevno i imaju veterinarsku negu. Smeštajni kapacitet je oko 150 pasa,po svim usvojenim standardima u Evropi, što, priznaćeš, zavisi i od veličine istih. U ovom momentu su tamo samo 2 velika psa (šarplaninci), ostali su srednji i mali.
U Prihvatilište je do sada ušlo preko 700 pasa, 450 je našlo nove vlasnike i Taura je u kontaktu sa njima, nažalost nisu svi preživeli, a sterilisano je oko 100 ženki! U novembru je Taura dobila donaciju od 600 evra u hrani ( pored budžetskog dela, koji se uplaćuje JP Komunalac))... tako da ne brigaš, ne jedu jedni druge!( pre mi je to osobina ljudi, na raznorazne načine!?!)
U Prihvatilištu su se našli i mnogi psi naših sugrađana koji su, uz dokaz- pasoš za pse, bez ikakve nadoknade i vraćeni!) Imaš u komšiluku primer, opet dijagonalno, zlatnog retrivera, pa pitaj... i malko dalje , s moje strane ulice ( treća kuća, dakle i levo i desno od mog ulaza u kuću)...
Mene lično, brinu neke druge stvari! O tome u nekom od narednih postova.
Taura se trudi da se i dalje održe uslovi koji zadovoljavaju humanani odnos prema živom biću.
Da li ćemo u tome i uspeti? ... videćemo.
