Reci nešto o svojoj ulici.

[Nikola Kurcubic]

Napišite nešto o svojoj ulici. Š ta vam je lepo a šta nije u njoj. Zanimljivi ljudi koji žive u njoj, kakva je nekad bila i.t.d...

[Marina Kovacev]

Evo K.muvo, odmah cu da podrzim tvoju temu, posto kazes da uglavnom retko ko pise na ovakve teme...
Moja ulica... Pa, manje od 2 godine zivim u zgradi. I rekla bih da je struktura zgrade, tj. stanovnici ovih 12 stanova, zanimljivija od kilometarske ulice... mogla bi se knjiga napisati :laugh:.
Nekako, svi smo razliciti; uzrasti, ukusi, porodicne price, interesovanja, a opet hteli-ne hteli, moramo da zivimo u nekoj vrsti zajednice... Ne bih da opisujem sve komsije, verovatno bi se neki i uvredili, ali ih je stvarno zanimljivo posmatrati... sto se tice ulice, uglavnom nas (zgradu) okruzuju farbare, cvecare i pogrebna preduzeca (od svakog po 2 :cheer: )... Odveli su mi negde starog kucu komsiju, koji je ziveo na ulici, ali su ga svi hranili i voleli, pa mi je zao sto ga nema... Nerviraju me golubovi koji nam, da prostite, kake po celoj zgradi i svuda okolo :angry:.
Ipak, prava becejska ulica je bila ona u kojoj sam zivela do pre 2 godine... Mali rit... pun je razjarene decurlije koja mogu slobodno da se igraju jer nema puno saobracaja, pa je dusu dao za odrastanje, ali i onih dokonih baba koje sede na svojim klupicama ispred zgrada i kao sundjeri upijaju price iz susednih dvorista... Volela sam kanal koji je  prolazio tik iza naseg dvorista, jer je u njemu bilo divljih pataka i kornjaca... ali me je izludjivalo sto nam je prvi komsija bio neki majstor, pa je vario i busio po ceo dan... prosto mi je cudno bez tog zvuka ovde...
i tako... od oktobra ce \\\"moja ulica\\\" biti novosadski bulevar... i kad bih birala izmedju ta 2, ipak su becejski sokaci moja navika...

[Nikola Kurcubic]

Ja sam odrastao u Potiskoj ulici. Tako se nekada zvala a sada je Stevana Dejanova.
Bila je... Prašnjava i mnogo grbava. Mislim da je dobila asfalt tek osamdasetih godina ali je tada izgubila dušu.
Dece je bilo mnogo i to na kvadrat. Sve su generacije bile zastupljene i to je garantovalo savršenu zabavu. Inače je to jedina ulica u Bečeju koja ima dva sokačeta a oni su bili savršeni za žmurke.Saobraćaja nije bilo, samo poneka zaprežna kola a prvi auto je provozao Žara Bakrač i to ni manje ni više nego \\\"kabriolet\\\" koji je izmamio svu decu na ulicu jer je bio nevidjen do tada. Zimi je bila posebna priča. Sneg je nekada bio veći, tako da smo mogli da pravimo tunele kroz sneg do suprotne strane ulice. Ne bih da spominjem istu ulicu kada padne kiša jer takvo blato nikada niste videli.
Imala je i svoje čudake, nekog Jokana koji je živeo sam i imao je koze koje su se penjale na krov njegove malene kuće. Kod pivare gde je i počinjala je nekada bilo groblje koje je ulivalo jezu, i ko je smeo da ode unutra predveče, bio je faca.
Jedan od sokačića koje sam spomenuo su vodili na šištak na koji smo svi odlazili na igranjac ali je ipak najinteresantnije bilo u našoj, Potiskoj i to kod transformatora pored kuće Paje Pankera. Tu smo pravili topove od blata, odatle se kretalo u žmuke, kod trafoa su se radjale prve ljubavi i.t.d.
Svi koji su odrasli u toj ulici će se složiti da je imala dušu, i da je bila neponovljiva.

[katarina kurcubic]

Ja zivim u jednom velikom naselju vec 15 godina...Dusu je dalo za zmurke,vijanje i voznje biciklovima...Ima idealna mesta za sakrivanje,igraliste,kosarkaski teren...Isto kao sto sam ja uzivala kao mala,tako sada uzivaju i klinci koji vecim delom vremena vicu pod mojim provorom...Komsije,kao komsije,svako svoju politiku vodi.Neke ne vidim po godinu dana,dok neki u 7 ujutru kose travu.Najzanimljivije su bake,koje sednu na terase pa gledaju ko sta radi,pa posle razmenjuju utiske....Njlepsi dani su mi bili u 7-oj godini,kada sam sa isla u pohode na visnje,tresnje,maline..Sada se tih pohoda samo prisetim,dok na putu iz skole ukradem po koji plod...Moje naselje ne bih mogla da zamislim bez jedne klupe koja stoji pored moje zgrade.Cim malo otopli,ona se iznosi i onda krecu trke ko ce prvo sesti.Zenice koje obozavaju kafenisanje ili omladina...Mi retko pobedimo....Svaka generacija ostavi neki svoj trag,bez kojih bi ovo naselje izgubilo dusu...Mozda nemam mir zbog vike decurlije,ali ga,ipak,nikada ne bi menjala....

[Radomir Jelic]

pa... moja ulica, il\\\' bolj\\\' rečeno livada uz kanalić u Donjem parku...
davno je bila, po sred livadice bara sa trskom i šašom... valjdak smo se mi, donjoparkaši, navikli na komarce i oni na nas, pa nas ne izjedaju... obostrana solidarnost...
tada, su neki klinci odrastali uz igre partizana i nemaca, uz travnati teren za mali fudbal lepši i od wembleya, održano prvo svetsko prvenstvo u mini-mini-mini fudbalu na travi... u finalu je ekipa \\\"zubarskog naselja\\\" pobedila \\\"donji park\\\". kad god bi lopta odletela \\\"na levo\\\" upadala je jednom komšiji srbijancu u dvorište... negde postoji drvo koje jede zmajeve, a kod nas u donjem parku dvorište koje jede lopte , a ako odleti \\\"na desno\\\" ode u kanalić - pa je pecamo... pored fudbala, organizovali smo i atletske olimpijske igre: skok u lišće, bacanje trske, bacanje kamena, trčanje, pa i sa preponama... naravno, neizostavni su bili vigvami od trske, zimi dvorci od snega (bilo ga u izobilju)... leti smo svi djumle išli na tisu, preplivavali i krali lubenice, sve dok nas čiča sa soljanom sačmom nije poćerao... mame se, svakog vikenda, mesile kolače, štrudle, kiflice i pogačice, a kad nema toga i keksi i bombone su bile dobre... Svi smo se znali, pozdravljali... držali smo se one stare \\\"komšija je najbliži rod\\\"...
a onda smo porasli, došle lude 90-te...
danas, eto \\\"neki novi klinci\\\" se igraju žmurke, mini-mini-mini fudbala (još uvek na starim golićima ) vozaju biciklom... i još uvek je LIVADICA