Svoj pubertet i nisam mnogo osetila, nekako je prosao \\\"bezbolno\\\", kako za mene samu, tako i za moju okolinu...
valjda zato sto su mi moji dozvolili da ga prebrodim u svom svetu, ali su uvek bili tu i ostavljali mi slobodu da ih potrazim kada sama osetim potrebu za tim.
Mislim da roditelji ne treba da pubertet cine jos vise upadljivim, nego da ga prihvate sa puno razumevanja, jer je klincima i ovako tesko da se izbore sa sopstvenim hormonima, a kamoli jos i sa mamom i tatom koji iz petnih zila zele da se uklope u svet tih ludih godina...
Ninice, moj savet je da svojoj devojcici budes prvo drugarica, pa tek onda autoritet... da je pustis da ti prva kaze sta zeli i sta je muci... i da joj dozvolis one male stvari koje ce ciniti da se oseca \\\"velikom\\\", npr. da joj dozvolis da izvuce koji pramen, da popije sa tobom kafu, stavi maskaru kada ide u setnju... to zvuci smesno, ali takve stvari puuuno znace... a ona ce sigurno znati da ih ceni.