Svi danas jurimo nekuda. Pijemo intant kafe, jedemo instant supe, minut piree...
Sklapamo instant prijateljstva i brakove koji se završavaju pre nego što su i počeli. Ostaju deca, koja nisu instant, ali niko ih ne pita... tako da se i oni vrlo brzo uklope u instant.
Umesto ljubavnih pisama, pišemo sms poruke... Obrazujemo se na instant načine... sve je nekako skraćeno i bez suštine,...
Sviramo instant muziku, preskakajući suštinu muzike i proglašavamo razne muzičke i druge \\\"umetničke\\\" pravce načinom života.
( Pikaso je najpre slikao suvi realizam, pa kad je u njemu sazreo njegov način izražavanja... nastao je kubizam... nadam se da se razumemo !
Izgorimo pre nego što pokažemo svrhu postojanja!
Da li može drugačije?
Š ta misliš?
