Biblija je jedinstvena knjiga. Ona sebi uzima za pravo da ljudima kaže šta ne bi smeli, a šta bi trebalo da čine. Ona zahteva da joj se ljudi potpuno pokore. Baš zato što zahteva potpunu pokornost, Biblija i nailazi na veliki otpor. Čovek današnjice ne želi da ima nekog iznad sebe. On hoće da bude \\\"nezavisan\\\". A Biblija je valjda, i jedina knjiga na svetu, koja čoveku pokazuje i dokazuje da ne može, zapravo da nije u stanju da bude nezavisan. Istorija je, rekao bih, dovoljan dokaz za to, jer kada god su ljudi odbacivali uputstva ove knjige, padali su na vrlo nizak nivo svesti i morala.
U velikoj su zabludi oni koji kažu da Bibliju treba zanemariti, čak uništiti, kako bi čovek postao slobodan. I poznata rečenica \\\"Religija je opijum za narod\\\", bavi se takvom rabotom. Međutim, što se čovek više odvaja od Boga i Njegovih uputstava, to se više množi bezakonje, a čovek sam pada u ropstvo greha i poroka.
Tek kada se pouzdaju u Boga i Njegovu Reč, ljudi nalaze pravu slobodu. Reč Božja ne ugnjetava čoveka. Naprotiv. Ona želi da mu bude od koristi. Božja Reč je za čoveka i njegov život kao saobraćajni znak za saobraćaj. Saobraćajni znaci se ne postavljaju da bi terorisali vozače, nego da bi im sačuvali živote. Pred krivinom se postavlja znak koji pokazuje na koju stranu put skreće. Oprezan vozač, kada dođe do znaka, smanjuje brzinu i bezbedno prolazi opasno mesto. Oni koji se ne obaziru na znake, kojima nije potreban \\\"savetodavac\\\", oni su nezavisni, ali zato, koje li ironije, često završe u jarku kraj puta.
Ako je zanemarivanje Biblije i njenih upozorenja jedan od napada na Božju Reč, drugi način, koji je možda još gori od prvog, sastoji se u tome da se Biblija priznaje, ali i izjednačuje sa drugim delima književnosti. \\\"Svi putevi vode u Rim\\\" je možda najpoznatija sekularna analogija za verovanje da mnogi putevi vode ka Bogu. Ali Biblija to ne dopušta. Ona uzima za sebe ekskluzivno pravo i apsolutni autoritet ne deleći svoje mesto ni sa jednom knjigom.
U prvom redu Biblija se razlikuje od drugih knjiga po svežini koja zrači iz nje. Ne treba posebno naglašavati da se punina ovog iskustva može doživeti jedino ako joj se pristupi bez predrasuda. Ko u ovoj knjizi traži odgovor na pitanje šta mu donosi budućnost, u smislu hoće li sutra sresti osobu svog života, ili je čita da bi joj se narugao, biće razočaran. Biblija nije knjiga gatara, iako sadrži mnoga proroštva. Biblija nije naučni udžbenik, mada, kada o naučnim stvarima govori, nigde ne greši. Približno 2500 godina pre nego što je \\\"nauka\\\" prihvatila činjenicu da je Zemlja okrugla, u vreme kada je zvanična nauka tvrdila daje Zemlja ravna ploča koju na svojim leđima nose dve džinovske kornjače, Biblija je dala ovakav opis smaragdne planete: \\\"Krug zemaljski si o ništa okačio\\\".
Biblija je neiscrpna. Možete je čitati jednom, dva puta, trideset puta i uvek je sveža i lepa. \\\"Biblija je još uvek isto toliko silan izvor života kao nekada. Recite da li je Biblija ikada ikoga pokvarila? Ona je Božja Reč, čisti povetarac večnosti. Možeš je čitati koliko god hoćeš, a da se ipak ne zamoriš\\\" - pisao je jedan velikan književnosti.
