Na raskrscu...

[Marina Kovacev]

Od rodjenja smo uljuljkani u becejski zivot... jednolican, ali bezbedan. I onda dodje kraj srednje skole i, u vecini slucajeva, vreme da se odvaja od porodice i postane veliki - ode na fakultet...
kako ste vi doziveli svoju prekretnicu, svoju samostalnost i odgovornost koja vam se desi odjednom?

[TiDža84]

18 godina sam se osecala sigurno i uljuljkano...mnogi bi to nazvali razmazenoscu...Tesko mi je pao odlazak na fakultet,ali ipak sam se nekako navikla,jer covek se na sve navikne,posle mi je cak postalo i zanimljivo,novo drustvo,nova sredina,mesta za izlazak...ali i to je kratko trajalo i pretvorilo se u dosadnu naviku...postane ti mali Novi Sad...:laugh: :laugh:...ali nekako mi je uvek bilo puno srce kad dodjem kuci i kad vidim ona zuto narandzasta svetla na mostu kod kanala...onda znam da sam dosla KUCI...jer tu mi je uvek bilo najlepse, VOLIM BECEJ!

[mumba]

e to cenim tijana,e da ja na faks nisam išao doduše jesam se upisao na višu školu ali nisam je ispoštovao ali evo samojed sam 6 godina i mogu vam reći da sam se ja preporodio znači uopšte mi nije teže palo ali naravno mnogo više sam obaveza dobio tim činom ali prijaju ako je to cena za pravi samostalni život!

[Olja Milovanov]

Tek treba da je dozivim....

[mumba]

ma biće vam lepo čekaj samo!

[Radomir Jelic]

hmmm, volim izazove i od rođenja su me vaspitali da budem samostalan

odlazak u Vojsku mi je bio prekretnica i osnov da se (bar po meni) veoma dobro snađem u Novom Sadu, gde sam započeo studije i na posletku i radio jedno vreme

tako da mi samostalnost nije pala kao problem, već šta više, kao šansa za uradim nešto sa sobom i svojim životom i šansa za slobodom!!!

[Zoran Suboticki]

Draga Marina, ako ce ti koristiti neko moje iskustvo, evo ti ga, ali bojim se da nece. Jer svaki covek mora da u skladu sa samim sobom donosi odluke i sa tim odlukama da živi i - uživa. Ja sam odlazak na studije, na Filozofski fakultet u Novi Sad doziveo kao novo rođenje, kao potpuno čisto, nebesko, a realno i životno prosvetljenje. Otcepljenje od Besmisla, od Provincijalne Praznine koja proždire. Od odlaska u Novi Sad na studije sam stvorio za sebe najvecu mogucu sansu da se obrazujem, da spoznajem sebe samog, da prosirim svoje mladalacke, provincijske vidike, da upoznam nove svetove i nove ljude...Imao sam srecu te sam se opredelio za umetnost, kulturu u nasirem mogucem smislu, bio sam gladna zver koja je provodila vreme po bibliotekama, pozoristima, bioskopima, redakcijama, galerijama, kruzocima, koncertima, tribinama. Vec na drugoj godini sam poceo da objavljujem i svoje tekstove u najeminentnijim casopisima ex Jugoslavije, da govorim po tribinama, od Skoplja do Ljubljane. Bio sam član urednistva Studentskog casopisa vec na toj godini. Na trecoj sam se cak, iz duga prema samom sebi i ljubavi prema pozoristu, oprobao da upisem Pozorisnu Akademiju /nisam uspeo, na srecu/. Posle diplomiranja, odmah sam upisao postdiplomske, magistrirao, radio u Kulturnom centru Novog Sada, organizovao takva cudesa po Novom Sadu, po trgovima, pasažima,  petrovaradinskoj tvrdjavi da se ljudi i danas sećaju i prepricavaju. Ali ono što sam najviše voleo u tom Novom Sadu i besomucno, do satiranja, konzumirao jeste - nocni život! To sam radio i kao predavač na Fakultetu. Noćni život Novog sada je čista poezija.    
U Becej sam dolazio, ali mi je bio tezak, naporan, skucen, trom, uspavan. Nisam nikad imao isto racunanje vremena sa sopstvenim gradom, u kojem sam rođen, sa ljudima koji u njemu zive.
Carpe diem, Marina. Nemoj se plasiti odlaska odavde. Pa ni povratka, ako se budes ikada vratila u Becej posle studija. Vazno je samo da ti se ne desi ono \\\"magarac u Beč, magarac iz Beča\\\". Sto se na žalost desi većini bečejaca kada odu na studije, pa se vrate.

[Nebojsa Andjelic]

Vazno je samo da se ne zaboravi odakle dolazis.Svakog cuda za tri dana dosta.

[Becej City]

rez napisao/la:

Draga Marina, ako ce ti koristiti neko moje iskustvo, evo ti ga ...

Huh, a meni se ucinilo da je naslov teme \\\"Na raskrscu...\\\", a ne \\\"Hronologija mojih studenstkih dana\\\" ili lament nad temom \\\"Sta sam, ko sam i  koliko sam ok\\\"!:ohmy:

Opustencija, Rez, ali samo zadnji pasus tvog posta ima veze sa temom.


Meni i ne bese nesto tesko da odem iz Beceja!
Celo drustvo, devojka, svi odose za NS, tako da mislim da bi mi teze bilo da nisam upisao fax i da sam ostao ovde ...
prija to neko novo iskustvo da vidis kako mozes sam da funkcionises.
ustajes kad hoces, jedes kad zelis, ides gde hoces, pun grad desavanja,  ne verujem da je u pocetku bilo kome neka mini nostalgija prevagnula i da je patio sto je otisao na studije... Ali, dobro, ima nas raznih.

Jos nesto...
Svaki vikend je, kod mene,  rezervisan za Becej.
Iako znam da nema nista interesantno kad se vratim, svaki vikend je isti, uvek srecem iste ljude na istim mestima, ako izadjem vec u napred znam sta ce i kako da se desi, blablabla...
I sve ja bas tako mislim, ali dzabe, dodje petak, zavrsim obaveze i pravac na bus i u moj Becej ...

[Vladimir Bakic]

Becej rules! Nemate pojma! Ko ne zna sebi da napravi zivot zanimljivim u Beceju,nece to znati ni u Novom jebenom Sadu (gde svi bezite) ni u New Yorku!

[mumba]

pa kad ne znaju šta imaju u rukama dok ga ne izgube!ja znam da odavne ne idem nikud!

[Ivan B.]

BAKANDZA napisao/la:

Becej rules! Nemate pojma! Ko ne zna sebi da napravi zivot zanimljivim u Beceju,nece to znati ni u Novom jebenom Sadu (gde svi bezite) ni u New Yorku!

`till L.A.