Blizi se kraj skolske godine.
Priredba za docek malih prvaka.
Moja cerka ucestvuje na priredbi.
Kada me je pitala jutros da li cu doci da je gledam odgovorila sam joj da ne mogu izaci sa posla u to vreme.Celo pre podne je bila cutljiva i tuzna.A ja,ja sam samo zelela da je iznenadim...
Uvek sam joj pruzala podrsku u svemu sto radi,bodrila je.Pa to je i normalno...svi mi to radimo za svoju decu....
Kada me je ugledala na vratima sale gde se odrzavala priredba,potrcala mi je u zagrljaj i sa suznim ocima mi rekla:
\\\"Mama,pa ti si se opet salila\\\"
Dok je trajala njena tacka,jedva sam suzdrzavala suze...suze ponosa...suze ljubavi..
Nije sto je moja,ali stvarno je bila najbolja...
Kasnije smo otisle na sladoled.
Sada je zaspala,srecna i zadovoljna sto je mama nikad nije izneverila!(Mada ne znam sta ce mi sutra reci poslodavac,ipak sam otisla mnogo ranije nego inace,ali nema veze.Njeno zadovoljstvo mi je vaznije od svega!)
