Ne tako davno Bečej je imao vrlo razvijenu tzv. \\\"dijalošku kulturu\\\"...
U Gradskom pozorištu, odnosno Liberu, svake nedelje održavani su tzv. \\\"Bečejski razgovori utorkom\\\"...
Ja sam lično \\\"priveo\\\" u Bečej intelektualni krem ove zemlje, tokom devedesetih. Bečejci su voleli da čuju u jednoj drugačijoj, klubskoj atmosferi i jednog Čanka i Tadića i Đinđića i Ratka Božovića i Ranka Radovića i Bobićku-Mojsilovićku i Vidu Ognjenović i Milorada Pavića i druge...
Takođe, promocije časopisa, novih knjiga bili su učestali programi.
U velikoj sali Pozorišta povremeno su održavane sesije tog tipa.
Slušate ovih dana velike medijske najave predavanja iz oblasti ekonomije, marketinga, advertajzinga i sl. Dolazi Robert Kaplan, pa autor kultne knjige Fanki biznis i tako dalje...
Bečej se opet umorio...i zaostao. Žižak drži Narodna biblioteka sa svojim programima koji imaju, po meni suviše \\\"svečarski\\\", a ne dijaloški karakter.
Imaju li ljudi koji posećuju ovaj forum ikakvu potrebu za takvim vidom komunikacije i \\\"neformalnog obrazovanja\\\"...
Ili ih sasvim ispunjava ovo čukanje u tastaturu: dve tri /ne/ suvisle reči i ćao! I samozadovoljavajući osećaj da su posisali svu pamet sveta, sasvim dovoljnu za život od Picodera do Novog sela...
Trebaju li Tribine Bečeju i Bečejcima, današnjim i ovdašnjim?