Tabloidi i časopisi

[Pera Petlic]

Podignuta optužnica protiv Nenada Malića za ratni zločin
08. jul 2009. | 12:59
 
 
BEOGRAD - Tužilaštvo Srbije za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv Nenada Malića (48) iz Bečeja kojom ga tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen za vreme rata u Bosni i Hercegovini, saopšteno je danas iz Tužilaštva.
Malić je optužen za ubistvo dvojice i pokušaj ubistva jednog muslimanskog civila u Starom Majdanu na području Sanskog Mosta.
Prema optužnici, Malića je kao pripadnik Š este krajiške brigade Vojske Srpske Republike BiH, 21. decembra 1992, uz pretnju oružjem, izveo iz kafića \\\"Fontana\\\" u Starom Majdanu Huseina Grbića i oduzeo mu život ubodom noža u desnu stranu vrata i hicem u grudni koš.
Istim pištoljem kalibra 7,62 mm, kako je navedeno u saopštenju, Malić je zatim usmrio i Refika Velića ispalivši mu hitac u glavu.
Potom je, udarcima po glavi i telu, pokušao da liši života i Džemala Hadžalića koji je na njegov poziv izašao iz kuće prekoputa kafića.
Malić je Hadžalića uhvatio za prsa, odveo u dvorište kafića, gde su bila postavljena tela ubijenih Grbića i Velića u obliku latiničnog slova „L\\\" i tražio od njega da legne govoreći mu: \\\"Ti moraš biti treći koji ćeš ležati na slovu „U\\\".
Hadžalić je uspeo da pobegne, kada je Malić njegovu glavu udarao o zid kafića i krenuo da izvadi pištolj iz svoje kožne bunde, navedeno je u saopštenju.
Tužilaštvo je zatražilo da se Maliću produži pritvor u kojem se nalazi od 9. januara ove godine na osnovu rešenja Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
Malić je u odsustvu optužen za isti zločin 2002. pred kantonalnim sudom u Bihaću, a Ministarstvo pravde BiH je predmet prosledilo pravosudnim organima Srbije uz molbu za preuzimanje krivičnog gonjenja na osnovu Ugovora o međunarodnoj pravnoj pomoći koji su prihvatile dve zemlje.

objavljeo : http://www.rtv.rs/sr/vesti/hronika/sudska_hronika/2009_07_08/vest_140648.jsp

[Milijana Jovanovic]

Ne propuštam e-24sata

I sve česće se informišem na Internetu. Brže je i jednostavnije.

Pre nekoliko dana naišla sam na zanimljive sadržaje na http://saopstenja.slinkset.com/

[Ivan B.]

Najbolji,najozbiljniji,najstariji dnevni list ПОЛИТИКА,а čitam i druge,posebno lokalne novine.

Izvolite pročitajte jedan zanimljiv članak:

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/ritam/Lusi-na-nebu-sa-dijamantima.sr.html

[Ivan B.]

ПРОЗОР МОРА ПАСТИ
Таман кад сам помислио да граÑ'анско друшÑ,во има као циљ демилиÑ,аризацију, укидање војниÑ... пакÑ,ова и денуклеаризацију, одједном неки његови предсÑ,авници посÑ,адоше Ñ,врди заговорници уласка Србије у НАТО

Има ли Србија Ð'инсÑ,она Черчила? Или се живоÑ, многиÑ... нашиÑ... полиÑ,ичара креће од вечерњиÑ... весÑ,и на Ñ,елевизији једног дана, преко увида у анкеÑ,е следећег јуÑ,ра, до њиÑ...ове појаве на Ñ,елевизији следеће вечери.Нисам сигуран да доба масовниÑ... медија подсÑ,иче појаву и успон полиÑ,ичара калибра једног Черчила, склон сам да сумњам у Ñ,о, мада увек може биÑ,и изузеÑ,ака. Но, Ñ,у су заÑ,о извршни дирекÑ,ори разниÑ... НÐ'О да припомогну при доношењу Ñ,ешкиÑ... одлука.

Заправо, одувек сам завидео извршним дирекÑ,орима разниÑ... НÐ'О. Ем звучна Ñ,иÑ,ула, ем не мораÑ,е да имаÑ,е превише школе, ем не сÑ,раÑ...ујеÑ,е за плаÑ,у коју лепо и редовно зараÑ'ујеÑ,е на задаÑ,е Ñ,еме: НАТО, граÑ'анске бунде и Ñ,,ински дизајн. И за све сÑ,е компеÑ,енÑ,ни попуÑ, некадашњиÑ... комунисÑ,ичкиÑ... Ñ,,ункционера: „Ð"ругови сиÑ,уација је Ñ,ешка и озбиљна, јер Прозор ноћас мора пасÑ,и”! Односно Србија мора у НАТО.

Ко се све у медијима проÑ,еклиÑ... дана није искрцао са Ñ,емом о Србији и НАТО-у, од ониÑ... који су експресно завршавали вечерње школе, или курсеве у немачким планинама, до обичниÑ... блеÑ,,ера и извршниÑ... дирекÑ,ора свиÑ... могућиÑ... провинијенција. Има Ñ,у и Ñ...ајдука, јединсÑ,вене појаве у нашој кулÑ,ури који својим граÑ'анско-демокраÑ,ским ескападама заслужују месÑ,о у колумнисÑ,ичком ПанÑ,еону. Наравно, одмаÑ... се судариш са лимиÑ,има полиÑ,ичке корекÑ,носÑ,и, али како доскочиÑ,и миноÑ,аурској немани живе агресије. АналÑ,,абеÑ,изам преÑ,ворен у самодовољну препоÑ,енÑ,носÑ,, који вас опÑ,ужује да плашиÑ,е народ Србије како ће НАТО Ñ,ајно да инсÑ,алира аÑ,омске бомбе у Србији. И како о Ñ,оме не Ñ,реба да одлучује народ већ предсÑ,авници народа у парламенÑ,у.

Мора се признаÑ,и да посÑ,оје инÑ,елекÑ,уалци који свој инÑ,елекÑ, уздижу изнад свиÑ... другиÑ.... Ако неки други не могу или не желе да сÑ...ваÑ,е бриљанÑ,носÑ, пројекÑ,а који им се нуди, а видимо овиÑ... дана да нам се Ñ,о оÑ,ворено нуди, односно да нас „иноÑ,,акÑ,ор” зове, онда је Ñ,о због Ñ,ога шÑ,о још увек нису сÑ,игли до висина на којима обиÑ,авају предлагачи Ñ,ог пројекÑ,а. Ð'рло је опасан Ñ,акав сÑ,ав, сеÑ,имо се колико је дикÑ,аÑ,ура произашло из Ñ,ога.

Ð'ивша Југославија била је крајем осамдесеÑ,иÑ... година иницијаÑ,ор преÑ,варања Ð'алкана у безаÑ,омску зону, предлагала је осеÑ,ну редукцију војниÑ... поÑ,енцијала свиÑ... држава у окружењу и укидање сÑ,раниÑ... војниÑ... база на Ñ,ом просÑ,ору. Онда је дошао распад Ð'аршавског уговора и СССР-а, убијање Југославије и све осÑ,але Ñ,рагедије. Таман кад сам помислио да граÑ'анско друшÑ,во има као циљ демилиÑ,аризацију, укидање војниÑ... пакÑ,ова и денуклеаризацију, одједном неки његови предсÑ,авници посÑ,адоше Ñ,врди заговорници уласка Србије у НАТО. ОÑ,куд Ñ,о када су они надлежни за развој демокраÑ,ије?

Ð"акле, како увериÑ,и жирондинце граÑ'анскиÑ... иницијаÑ,ива, али и либералног и присÑ,ојног Србина без мрачниÑ... и реÑ,роградниÑ... Ñ,,иксација да Ñ,ајно лоцирање нуклеарног оружја није плод моје егзалÑ,ације, која, уосÑ,алом, и не присÑ,аје озбиљним новинама каква је „ПолиÑ,ика”?

Лондонски „Обзервер”, јула 1986. циÑ,ира помоћника минисÑ,ра одбране САÐ" за аÑ,омску енергију Р. Ð'агнера о посÑ,ојању „Ñ,ајног плана да се на Ñ,ериÑ,орији Западне Немачке распореди нова арÑ,иљеријска муниција са нуклеарним пуњењем на принципу неуÑ,ронске бомбе”. Ð'Ñ€Ñ...овни команданÑ, НАТО-а амерички генерал Ð'ернард Роџерс рекао ми је у Монсу, у инÑ,ервјуу за загребачки ,,Ð"анас”, окÑ,обра 1982: ,,НеуÑ,ронско језгро може се чуваÑ,и и у САÐ", док наше савезнике не проÑ'у грчеви које изазива Ñ,о оружје”.

Ð'ивши шеÑ,, генералшÑ,аба оружаниÑ... снага Канаде адмирал Р. Фолд у часопису „Маклинз магазин”, јула 1986. каже : ,,САÐ" имају моралну обавезу да се консулÑ,ују са нама приликом коришћења наше Ñ,ериÑ,орије када је реч о аÑ,омском оружју. Аморално је припремаÑ,и планове без консулÑ,ације са одговарајућом земљом”. „Ако Руси не приÑ...ваÑ,е наше заÑ...Ñ,еве окружићемо иÑ... својим базама да неће моћи ни да мрдну”, рекао ми је специјални савеÑ,ник америчког председника Роналда Регана, амбасадор Едвард Рони, у Ð'ашингÑ,ону, у инÑ,ервју за „СÑ,арÑ,”, априла 1986.

Америчко нуклеарно оружје чува се у пеÑ, база у Немачкој, у пеÑ, у Турској, у Ñ,ри у Ð'еликој Ð'риÑ,анији, у Ñ,ри у ИÑ,алији, и у по једној у Холандији, Ð'елгији и Јужној Кореји. Око 70 одсÑ,о америчког Ñ,акÑ,ичког нуклеарног оружја распореÑ'ено је изван граница САÐ", у 40 земаља свеÑ,а САÐ" имају објекÑ,е „нуклеарне инÑ,,расÑ,рукÑ,уре”. Ниједна локална влада нема појма шÑ,а је у Ñ,им објекÑ,има. У реду, можда и не Ñ,реба да знају, али сеÑ,имо се инвазије на Ирак 2003. године. СеÑ,имо се насÑ,упа Колина Пауела у СавеÑ,у безбедносÑ,и УН пре напада на Ирак: граÑ,,икони, обавешÑ,ајни саÑ,елиÑ,ски снимци, пуцкеÑ,аве Ñ,раке са пресреÑ,нуÑ,им разговорима ирачкиÑ... званичника. Објашњења од најуверљивије личносÑ,и Ð'ушове админисÑ,рације. Седам година касније ниједног буреÑ,а са Ð'Ð¥ оÑ,ровом, ниједне бочице боÑ,улина, или анÑ,ракса, ниједан доказ ирачког нуклеарног програма.

Нисам поверовао Колину Пауелу, објавио сам Ñ,ада у „ПолиÑ,ици” да је његов „крунски доказ” обичан руски сÑ,ари АÐ'Ð¥ камион за деконÑ,аминацију и да је све Ñ,о смешно. ЗаÑ,о и сада не верујем да би наши драги посланици могли квалиÑ,,иковано да одлуче о НАТО-у. Знају далеко мање од Колина Пауела.

Мирослав Лазански
[објављено: 06/02/2010]

[Ivan B.]

СРÐ'ИЈА НА ЦРÐ'ЕНОМ ТРÐ"У
Сада вод војника војске Србије има исÑ,оријску шансу да промаршира Ñ,амо где Ñ,реба

Прошле године је вод војника Ð'ојске Србије промарширао улицама Триполија, на свечаносÑ,и поводом годишњице велике револуције у Либији. Нисмо били савезници ни у једном раÑ,у, но мало војног маркеÑ,инга никада не шкоди. Можда им продамо и нешÑ,о оружја? Тако, после Ромела и МонÑ,гомерија у Либију сÑ,игли и Срби...

Сада вод војника војске Србије има исÑ,оријску шансу да промаршира Ñ,амо где Ñ,реба. Ð"а загази сÑ,ројеви корак на Црвеном Ñ,ргу у Москви, на великој свечаносÑ,и поводом 65 година од завршеÑ,ка Ð"ругог свеÑ,ског раÑ,а у Европи. Јер, на Црвеном Ñ,ргу, поред рускиÑ..., маршираће и Ñ,,ранцуски, бриÑ,ански и амерички војници. Тамо је месÑ,о и за војнике из Србије, јер из Србије Ñ,оком Ð"ругог свеÑ,ског раÑ,а није било ни војника ни добровољаца у сасÑ,авима дивизија које су раÑ,овале на ИсÑ,очном Ñ,,ронÑ,у проÑ,ив Црвене армије. Није иÑ... било Ñ,ада, управо заÑ,о Ñ,реба да промарширају Црвеним Ñ,ргом сада. Када је пракса „вод војника на паради” већ усÑ,ановљена у Триполију...

ИсÑ,ина, највишиÑ... полиÑ,ичкиÑ... предсÑ,авника Србије није било у Москви ни на прослави 60 година од краја Ð"ругог свеÑ,ског раÑ,а у Европи. Тадашњи председник ХрваÑ,ске је био на Ñ,ој свечаносÑ,и. А Ñ...рваÑ,ске Ñ,рупе, снаге НÐ"Ð¥, Ñ,укле су се проÑ,ив Црвене армије на ИсÑ,очном Ñ,,ронÑ,у. Хоће ли Србија 9. маја и ове године својом вољом биÑ,и изолована? Из исÑ,орије држава победница у Ð"ругом свеÑ,ском раÑ,у? Или је победа, заправо, поражена?

ПолиÑ,ички врÑ... Србије има још месец дана да позицију Србије као земље победнице у Ð"ругом свеÑ,ском раÑ,у нагласи нашој и свеÑ,ској јавносÑ,и још одлучније него шÑ,о је Ñ,о речено приликом прошлогодишње посеÑ,е председника Русије Ð"миÑ,рија Медведева Ð'еограду. Јер зар је морало да доÑ'е до Ñ,е посеÑ,е па да под Ñ...иÑ,но уредимо војничка гробља?

Неко ће можда рећи да нас Руси нису ни звали на Ñ,у прославу од пре пеÑ, година. Не знам јесу ли нас Ñ,ада звали, или нису. Сада имамо још месец дана да нас позову. Ð"а сам на месÑ,у оног ко одлучује у Србији саопшÑ,ио биÑ... већ сада Москви да сигурно долазим на прославу, или званично, или као Ñ,урисÑ,а. Руси сигурно не би могли себи да дозволе да највиши предсÑ,авник Србије буде Ñ,ог дана на Црвеном Ñ,ргу као Ñ,урисÑ,а. Значи, или Ñ...оћеÑ,е да будеÑ,е на Ñ,ој свечаносÑ,и или нећеÑ,е. ЗамислиÑ,е сцену где врÑ...овни команданÑ, оружаниÑ... снага Србије поздравља са Лењиновог маузолеја припаднике војске Србије који марширају Црвеним Ñ,ргом. Па Ñ,о ни маршал ТиÑ,о није доживео. Ð"акле, пројекаÑ, је осÑ,варив, само Ñ,реба на време кренуÑ,и са припремама. Ð'од војника имамо, авион Ан-26 који ће иÑ... пребациÑ,и до Москве имамо, а до Москве и није много даље него до Триполија. А није све ни у новцу.

Ово је идеална прилика да покушамо да залечимо све ране из 1945. Јер поделе у Ñ,умачењу исÑ,орије Србије у последњиÑ... 70 година сÑ,варају и поделе у српском друшÑ,ву. Неки се још сећају исÑ,ог времена, али на различиÑ,е начине. За неке је окÑ,обар 1944. време ослобоÑ'ења Ð'еограда, за друге почеÑ,ак комунисÑ,ичке дикÑ,аÑ,уре. ОÑ,уда и занемаривање Ð"ана победе у Србији последњиÑ... година. За анÑ,икомунисÑ,е црвена ниÑ, комунизма спаја у исÑ,ој крви све злочине. Али како не примеÑ,иÑ,и да од Ñ,ог Ñ,ренуÑ,ка идеолошка присÑ,расÑ,носÑ, усÑ,упа месÑ,о исÑ,оријском посÑ,упку? Јер, исÑ,ом меÑ,одом, или боље речено исÑ,им одсусÑ,вом скрупула могуће је написаÑ,и и „црну књигу капиÑ,ализма” сабирајући милионе мрÑ,виÑ... на кланицама 1914â€"1918, Алжира, Индокине, АÑ,,рике... На рачун земаља којима су заједничка Ñ,ржишна економија и парламенÑ,арна демокраÑ,ија. СÑ,рукÑ,урална анализа Ñ,,еномена Ñ,оÑ,алиÑ,аризма на просÑ,орима бивше Југославије, па Ñ,име и Србије, још није написана. Али како се дебаÑ,а о нашој прошлосÑ,и Ñ,иче и наше садашњосÑ,и, она се не може препусÑ,иÑ,и само исÑ,оричарима. Ради се о нашем колекÑ,ивном сећању на крају прошлог и почеÑ,ком овог века, где многи Ñ,врде да се исÑ,орија јучерашњице придружује полиÑ,ици данашњице.

Но, ревносÑ, са којом су они исÑ,и који су 1968. године Ñ,ражили црвени универзиÑ,еÑ, „Карл Маркс” у Ð'еограду, а сада осуÑ'ују комунизам-социјализам у оној Југославији, односно Србији, не би смела да исÑ,исне из сећања чињеницу да је у Ð"ругом свеÑ,ском раÑ,у Србија била на сÑ,рани победника. Иако, изгледа, да Ñ,о сада неки овде онако као скромно признају. Снаге ТиÑ,овиÑ... парÑ,изана уз садејсÑ,во Ñ,рупа Црвене армије у операцији ослобоÑ'ења Ð'еограда су поразиле јединице Ð'ермаÑ...Ñ,а. ТиÑ,о и МиÑ...аиловић, ипак, нису били „звезде близнакиње”.

И заÑ,о годишњица победе у Ð"ругом свеÑ,ском раÑ,у не би смела да има неку коноÑ,ацију са оваквим или онаквим Ñ,оÑ,алиÑ,аризмом код нас после 1945. Управо због Ñ,ога Србија не сме да на победу проÑ,ив нацизма, свесно или несвесно, баци било какву сенку. Нема изговора због „околносÑ,и”, од 2000. године ваљда се овде нико више не плаћа за изговоре.

Ð'од војника из Србије би морао да буде на Црвеном Ñ,ргу 9. маја…

Мирослав Лазански
[објављено: 27/03/2010]

[Ivan B.]

ТИТО ПОСЛЕ 30 Ð"ОÐ"ИНА
Неговао је свој кулÑ, личносÑ,и, али је његова личносÑ, била јача од његовог кулÑ,а

На недавно одржаном привредном Ñ,,оруму у МосÑ,ару неслужбено је изнеÑ,а идеја о Ñ,ројним сасÑ,анцима влада Србије, Ð'иХ и ХрваÑ,ске, све у циљу бољег економског повезивања. Код некиÑ..., Ñ,о је одмаÑ... дочекано са ужасом и алузијама о повампирењу неке нове Југославије. Ð"руги кажу да недосÑ,аје још само конкурс за улогу новог ТиÑ,а. И све Ñ,о у време када пада 30 година од смрÑ,и маршала велике Југославије. ЗаисÑ,а, шÑ,а би данас урадио ТиÑ,о? Колико једна Ñ,аква личносÑ, недосÑ,аје овим просÑ,орима? И да ли уопшÑ,е недосÑ,аје? Је ли ТиÑ,о надживео кулÑ, личносÑ,и?

По природи сам присÑ,расан и увек навијам за оне државнике који када иду у посеÑ,у САÐ" прво слеÑ,е авионом своје државе у ваздуÑ...опловну базу Ендрјус крај Ð'ашингÑ,она, па онда Ñ...еликопÑ,ером америчког председника сÑ,игну на Ñ,равњак Ð'еле куће. Уз почасне плоÑ,уне Ñ,опова док високи госÑ, излази из Ñ...еликопÑ,ера, па свечани сÑ,рој свиÑ... видова америчкиÑ... оружаниÑ... снага. У проÑ,еклиÑ... 20 година ниједан државник са просÑ,ора бивше СФРЈ није имао Ñ,акав дочек у САÐ". Наравно, била су друга времена. Наравно, били су и други државници...

Када је ТиÑ,о бродом „Ð"алеб“ ишао у прву послераÑ,ну посеÑ,у Ð'еликој Ð'риÑ,анији, кроз Средоземље су уз „Ð"алеб” у почасној праÑ,њи пловиле две бриÑ,анске крсÑ,арице и један носач авиона. На гаÑ,у Темзе у Лондону маршала Југославије дочекали су бриÑ,анска краљица ЕлизабеÑ,а и премијер Ð'инсÑ,он Черчил. Неко би рекао, била су Ñ,о друга времена, Ñ,о је исÑ,орија, сплеÑ, срећниÑ... околносÑ,и за ТиÑ,а. Наравно, али у школи су нас учили да колико исÑ,орија прави велике људе, Ñ,олико и велики људи праве исÑ,орију.

Економска криза у Србији све више буди сећања на оно шÑ,о је ТиÑ,о говорио: „Ñ,,абрике радницима, оне су ваше, радничке”. Сада би на Ñ,о рекли како нема више самоуправљања и демагогије. Па и нема, али има радника који леже на пругама, блокирају пуÑ,еве, шÑ,рајкују глаÑ'у, преврћу конÑ,ејнере у поÑ,рази за осÑ,ацима Ñ...ране. Ð"а се разумемо, моја породица и са очеве и са мајчине сÑ,ране је у Краљевини Југославији била досÑ,а богаÑ,а. После доласка ТиÑ,а на власÑ, све су нам узели. Ð"о данас нам нишÑ,а нису враÑ,или. Ни они социјалисÑ,и-комунисÑ,и пре, ни ове демокраÑ,е сада.   Па, опеÑ,, када неког свечано праÑ,е крсÑ,арице и носач авиона Ñ,ај увек има моје пошÑ,овање.

Ð'инсÑ,он Черчил је подржавао ТиÑ,а не заÑ,о шÑ,о је волео комунисÑ,е, већ заÑ,о шÑ,о су Енглези уÑ,врдили да је допринос ТиÑ,овиÑ... парÑ,изана у борби проÑ,ив нацисÑ,а много већи него припадника ЈКÐ' Ð"раже МиÑ...аиловића. Јер, ТиÑ,о је Ñ,,ормирао војску коју нису имали ни Ñ,,ранцуски, ни грчки, ни пољски покреÑ, оÑ,пора. ТиÑ,ов сукоб са СÑ,аљином није био из докÑ,ринарниÑ... или идеолошкиÑ... разлика, већ је СÑ,аљин у ТиÑ,у видео најопаснијег конкуренÑ,а у свеÑ,ском комунисÑ,ичком покреÑ,у.

Наравно, ТиÑ,о је имао и досÑ,а грешака. ЗлоупоÑ,ребљавао је сÑ,ечени углед да би шÑ,о дуже осÑ,ао на власÑ,и. Сурово је кажњавао оне који су били за СовјеÑ,ски Савез и резолуцију ИнÑ,,ормбироа, на Ð"олом оÑ,оку је био сÑ,аљинисÑ,ички гулаг. Неки кажу гулаг за сÑ,аљинисÑ,е. Ð"ушећи национализме ТиÑ,ов режим је несумњиво кршио и нека људска права. Ð"ржаву није на време реÑ,,ормисао, дозволио је негаÑ,ивну селекцију кадрова у парÑ,ији да би могао све Ñ,о боље да конÑ,ролише. УсÑ,ав из 1974. године био је велика ТиÑ,ова грешка, многи кажу посебно у односу на ауÑ,ономне покрајине.

ТиÑ,о је волео живоÑ, и знао је да ужива у њему. Није присвојио ниједан динар и ниједан од многобројниÑ... поклона које је добијао од иносÑ,раниÑ... шеÑ,,ова држава. Све шÑ,о је имао осÑ,ало је бившим југорепубликама. Неговао је свој кулÑ, личносÑ,и, али је његова личносÑ, била јача од његовог кулÑ,а. Југословенско друшÑ,во, ипак, није посÑ,ало Ñ,оÑ,алиÑ,арно.

Начин како је ТиÑ,о одржао неуÑ,ралну позицију Југославије измеÑ'у НАТО-а и Ð'аршавског уговора, одбијање да приÑ...ваÑ,и совјеÑ,ски модел комунизма донео му је симпаÑ,ије средње класе у Југославији и подршку Запада. У покреÑ,у несврсÑ,аниÑ... Југославија је била лидер, успела је да спречи многе државе Ñ,рећег свеÑ,а да присÑ,упе совјеÑ,ском блоку, чиме су оне сачувале своју неуÑ,ралносÑ,. ЗаÑ...ваљујући ТиÑ,овим способносÑ,има Југославија је неколико деценија живела у миру и релаÑ,ивном благосÑ,ању, шÑ,о није било лако и поред кредиÑ,а који су сÑ,изали са Запада. Као шÑ,о видимо, кредиÑ,и и даље сÑ,ижу, а благосÑ,ања још нема...

Један од сÑ,ариÑ... српскиÑ... завереника из „младе Ð'осне” покојни Ð'аса Чубриловић имао је обичај да каже да ниједна личносÑ, у српској исÑ,орији, била она краљ била принц, никада није посÑ,игла онолико колико је урадио ТиÑ,о. Српски војни пилоÑ,и још леÑ,е на авионима које је направила ТиÑ,ова Југославија, исÑ,ина Ñ,реба нам годину дана да набавимо гуме за Ñ,е авионе.

А можда је главна ТиÑ,ова мана била шÑ,о није био кршÑ,ен у православној цркви…

Мирослав Лазански
[објављено: 17/04/2010]