31
Sve o sportu / Odg: liga sampiona
« poslato: April 20, 2010, 04:26:26 posle podne »
Forza Inter. 
Prikaži poruke
Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.
33
Priroda, ekologija i zdravlje / Odg: Dobrovoljno davanje krvi
« poslato: April 20, 2010, 01:01:44 pre podne »
A Veradasi 
34
Priroda, ekologija i zdravlje / Odg: Dobrovoljno davanje krvi
« poslato: April 20, 2010, 12:43:25 pre podne »
Raspored 
35
Igre bez granica / Odg: Sta ste danas jeli?
« poslato: April 19, 2010, 10:28:45 posle podne »
Pasulj sa slaninom VRBAS MADE (Carnex).Odličan je skoro kao u Pančevu,onaj sa hamburgškom.
36
Društvo, dom i porodica / Odg: Taura
« poslato: April 19, 2010, 10:20:07 posle podne »
...ma jedan skate-board...Unesrećiti jedno dete i tako to...
38
Društvo, dom i porodica / Odg: Taura
« poslato: April 19, 2010, 02:01:32 posle podne »
Mogla bi Tanja Banjanin ili Tanja Tanja ili kako god već da mu opeva neku pesmu uz klavijature ili orgulje...
39
Muški kutak / Odg: Kako vam je bilo u vojsci?
« poslato: April 18, 2010, 08:44:43 posle podne »
413. Ц.О.В. 2. Б.О.В.
Мешовита чета,2.вод,2.одељење
ОКЛОПЊÐЦИ ЗÐÐШ!
Romanian border
Мешовита чета,2.вод,2.одељење
ОКЛОПЊÐЦИ ЗÐÐШ!
Romanian border
40
Priroda, ekologija i zdravlje / Odg: Dobrovoljno davanje krvi
« poslato: April 17, 2010, 05:02:52 posle podne »
Ili jesi ili nisi... 
41
Priroda, ekologija i zdravlje / Odg: Dobrovoljno davanje krvi
« poslato: April 17, 2010, 04:52:14 posle podne »43
Mediji / Odg: Tabloidi i časopisi
« poslato: April 17, 2010, 04:24:58 posle podne »
ТИТО ПОСЛЕ 30 ГОДИÐÐ
Ðеговао је Ñвој култ личноÑти, али је његова личноÑÑ‚ била јача од његовог култа
Ðа недавно одржаном привредном форуму у МоÑтару неÑлужбено је изнета идеја о тројним ÑаÑтанцима влада Србије, БиХ и ХрватÑке, Ñве у циљу бољег економÑког повезивања. Код неких, то је одмах дочекано Ñа ужаÑом и алузијама о повампирењу неке нове ЈугоÑлавије. Други кажу да недоÑтаје још Ñамо ÐºÐ¾Ð½ÐºÑƒÑ€Ñ Ð·Ð° улогу новог Тита. И Ñве то у време када пада 30 година од Ñмрти маршала велике ЈугоÑлавије. ЗаиÑта, шта би Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ€Ð°Ð´Ð¸Ð¾ Тито? Колико једна таква личноÑÑ‚ недоÑтаје овим проÑторима? И да ли уопште недоÑтаје? Је ли Тито надживео култ личноÑти?
По природи Ñам приÑтраÑан и увек навијам за оне државнике који када иду у поÑету СÐД прво Ñлете авионом Ñвоје државе у ваздухопловну базу Ð•Ð½Ð´Ñ€Ñ˜ÑƒÑ ÐºÑ€Ð°Ñ˜ Вашингтона, па онда хеликоптером америчког предÑедника Ñтигну на травњак Беле куће. Уз почаÑне плотуне топова док виÑоки гоÑÑ‚ излази из хеликоптера, па Ñвечани Ñтрој Ñвих видова америчких оружаних Ñнага. У протеклих 20 година ниједан државник Ñа проÑтора бивше СФРЈ није имао такав дочек у СÐД. Ðаравно, била Ñу друга времена. Ðаравно, били Ñу и други државници...
Када је Тито бродом „Галеб“ ишао у прву поÑлератну поÑету Великој Британији, кроз Средоземље Ñу уз „Галеб†у почаÑној пратњи пловиле две британÑке крÑтарице и један ноÑач авиона. Ðа гату Темзе у Лондону маршала ЈугоÑлавије дочекали Ñу британÑка краљица Елизабета и премијер ВинÑтон Черчил. Ðеко би рекао, била Ñу то друга времена, то је иÑторија, Ñплет Ñрећних околноÑти за Тита. Ðаравно, али у школи Ñу Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ‡Ð¸Ð»Ð¸ да колико иÑторија прави велике људе, толико и велики људи праве иÑторију.
ЕкономÑка криза у Србији Ñве више буди Ñећања на оно што је Тито говорио: „фабрике радницима, оне Ñу ваше, радничкеâ€. Сада би на то рекли како нема више Ñамоуправљања и демагогије. Па и нема, али има радника који леже на пругама, блокирају путеве, штрајкују глађу, преврћу контејнере у потрази за оÑтацима хране. Да Ñе разумемо, моја породица и Ñа очеве и Ñа мајчине Ñтране је у Краљевини ЈугоÑлавији била доÑта богата. ПоÑле долаÑка Тита на влаÑÑ‚ Ñве Ñу нам узели. До Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ð¼ ништа ниÑу вратили. Ðи они ÑоцијалиÑти-комуниÑти пре, ни ове демократе Ñада. Па, опет, када неког Ñвечано прате крÑтарице и ноÑач авиона тај увек има моје поштовање.
ВинÑтон Черчил је подржавао Тита не зато што је волео комуниÑте, већ зато што Ñу Енглези утврдили да је Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð¢Ð¸Ñ‚Ð¾Ð²Ð¸Ñ… партизана у борби против нациÑта много већи него припадника ЈКВ Драже Михаиловића. Јер, Тито је формирао војÑку коју ниÑу имали ни француÑки, ни грчки, ни пољÑки покрет отпора. Титов Ñукоб Ñа Стаљином није био из доктринарних или идеолошких разлика, већ је Стаљин у Титу видео најопаÑнијег конкурента у ÑветÑком комуниÑтичком покрету.
Ðаравно, Тито је имао и доÑта грешака. Злоупотребљавао је Ñтечени углед да би што дуже оÑтао на влаÑти. Сурово је кажњавао оне који Ñу били за СовјетÑки Савез и резолуцију Информбироа, на Голом отоку је био ÑтаљиниÑтички гулаг. Ðеки кажу гулаг за ÑтаљиниÑте. Гушећи национализме Титов режим је неÑумњиво кршио и нека људÑка права. Државу није на време реформиÑао, дозволио је негативну Ñелекцију кадрова у партији да би могао Ñве то боље да контролише. УÑтав из 1974. године био је велика Титова грешка, многи кажу поÑебно у одноÑу на аутономне покрајине.
Тито је волео живот и знао је да ужива у њему. Ðије приÑвојио ниједан динар и ниједан од многобројних поклона које је добијао од иноÑтраних шефова држава. Све што је имао оÑтало је бившим југорепубликама. Ðеговао је Ñвој култ личноÑти, али је његова личноÑÑ‚ била јача од његовог култа. ЈугоÑловенÑко друштво, ипак, није поÑтало тоталитарно.
Ðачин како је Тито одржао неутралну позицију ЈугоÑлавије између ÐÐТО-а и ВаршавÑког уговора, одбијање да прихвати ÑовјетÑки модел комунизма донео му је Ñимпатије Ñредње клаÑе у ЈугоÑлавији и подршку Запада. У покрету неÑврÑтаних ЈугоÑлавија је била лидер, уÑпела је да Ñпречи многе државе трећег Ñвета да приÑтупе ÑовјетÑком блоку, чиме Ñу оне Ñачувале Ñвоју неутралноÑÑ‚. Захваљујући Титовим ÑпоÑобноÑтима ЈугоÑлавија је неколико деценија живела у миру и релативном благоÑтању, што није било лако и поред кредита који Ñу Ñтизали Ñа Запада. Као што видимо, кредити и даље Ñтижу, а благоÑтања још нема...
Један од Ñтарих ÑрпÑких завереника из „младе БоÑне†покојни ВаÑа Чубриловић имао је обичај да каже да ниједна личноÑÑ‚ у ÑрпÑкој иÑторији, била она краљ била принц, никада није поÑтигла онолико колико је урадио Тито. СрпÑки војни пилоти још лете на авионима које је направила Титова ЈугоÑлавија, иÑтина треба нам годину дана да набавимо гуме за те авионе.
Рможда је главна Титова мана била што није био крштен у правоÑлавној цркви…
МироÑлав ЛазанÑки
[објављено: 17/04/2010]
Ðеговао је Ñвој култ личноÑти, али је његова личноÑÑ‚ била јача од његовог култа
Ðа недавно одржаном привредном форуму у МоÑтару неÑлужбено је изнета идеја о тројним ÑаÑтанцима влада Србије, БиХ и ХрватÑке, Ñве у циљу бољег економÑког повезивања. Код неких, то је одмах дочекано Ñа ужаÑом и алузијама о повампирењу неке нове ЈугоÑлавије. Други кажу да недоÑтаје још Ñамо ÐºÐ¾Ð½ÐºÑƒÑ€Ñ Ð·Ð° улогу новог Тита. И Ñве то у време када пада 30 година од Ñмрти маршала велике ЈугоÑлавије. ЗаиÑта, шта би Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ€Ð°Ð´Ð¸Ð¾ Тито? Колико једна таква личноÑÑ‚ недоÑтаје овим проÑторима? И да ли уопште недоÑтаје? Је ли Тито надживео култ личноÑти?
По природи Ñам приÑтраÑан и увек навијам за оне државнике који када иду у поÑету СÐД прво Ñлете авионом Ñвоје државе у ваздухопловну базу Ð•Ð½Ð´Ñ€Ñ˜ÑƒÑ ÐºÑ€Ð°Ñ˜ Вашингтона, па онда хеликоптером америчког предÑедника Ñтигну на травњак Беле куће. Уз почаÑне плотуне топова док виÑоки гоÑÑ‚ излази из хеликоптера, па Ñвечани Ñтрој Ñвих видова америчких оружаних Ñнага. У протеклих 20 година ниједан државник Ñа проÑтора бивше СФРЈ није имао такав дочек у СÐД. Ðаравно, била Ñу друга времена. Ðаравно, били Ñу и други државници...
Када је Тито бродом „Галеб“ ишао у прву поÑлератну поÑету Великој Британији, кроз Средоземље Ñу уз „Галеб†у почаÑној пратњи пловиле две британÑке крÑтарице и један ноÑач авиона. Ðа гату Темзе у Лондону маршала ЈугоÑлавије дочекали Ñу британÑка краљица Елизабета и премијер ВинÑтон Черчил. Ðеко би рекао, била Ñу то друга времена, то је иÑторија, Ñплет Ñрећних околноÑти за Тита. Ðаравно, али у школи Ñу Ð½Ð°Ñ ÑƒÑ‡Ð¸Ð»Ð¸ да колико иÑторија прави велике људе, толико и велики људи праве иÑторију.
ЕкономÑка криза у Србији Ñве више буди Ñећања на оно што је Тито говорио: „фабрике радницима, оне Ñу ваше, радничкеâ€. Сада би на то рекли како нема више Ñамоуправљања и демагогије. Па и нема, али има радника који леже на пругама, блокирају путеве, штрајкују глађу, преврћу контејнере у потрази за оÑтацима хране. Да Ñе разумемо, моја породица и Ñа очеве и Ñа мајчине Ñтране је у Краљевини ЈугоÑлавији била доÑта богата. ПоÑле долаÑка Тита на влаÑÑ‚ Ñве Ñу нам узели. До Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð°Ð¼ ништа ниÑу вратили. Ðи они ÑоцијалиÑти-комуниÑти пре, ни ове демократе Ñада. Па, опет, када неког Ñвечано прате крÑтарице и ноÑач авиона тај увек има моје поштовање.
ВинÑтон Черчил је подржавао Тита не зато што је волео комуниÑте, већ зато што Ñу Енглези утврдили да је Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð¢Ð¸Ñ‚Ð¾Ð²Ð¸Ñ… партизана у борби против нациÑта много већи него припадника ЈКВ Драже Михаиловића. Јер, Тито је формирао војÑку коју ниÑу имали ни француÑки, ни грчки, ни пољÑки покрет отпора. Титов Ñукоб Ñа Стаљином није био из доктринарних или идеолошких разлика, већ је Стаљин у Титу видео најопаÑнијег конкурента у ÑветÑком комуниÑтичком покрету.
Ðаравно, Тито је имао и доÑта грешака. Злоупотребљавао је Ñтечени углед да би што дуже оÑтао на влаÑти. Сурово је кажњавао оне који Ñу били за СовјетÑки Савез и резолуцију Информбироа, на Голом отоку је био ÑтаљиниÑтички гулаг. Ðеки кажу гулаг за ÑтаљиниÑте. Гушећи национализме Титов режим је неÑумњиво кршио и нека људÑка права. Државу није на време реформиÑао, дозволио је негативну Ñелекцију кадрова у партији да би могао Ñве то боље да контролише. УÑтав из 1974. године био је велика Титова грешка, многи кажу поÑебно у одноÑу на аутономне покрајине.
Тито је волео живот и знао је да ужива у њему. Ðије приÑвојио ниједан динар и ниједан од многобројних поклона које је добијао од иноÑтраних шефова држава. Све што је имао оÑтало је бившим југорепубликама. Ðеговао је Ñвој култ личноÑти, али је његова личноÑÑ‚ била јача од његовог култа. ЈугоÑловенÑко друштво, ипак, није поÑтало тоталитарно.
Ðачин како је Тито одржао неутралну позицију ЈугоÑлавије између ÐÐТО-а и ВаршавÑког уговора, одбијање да прихвати ÑовјетÑки модел комунизма донео му је Ñимпатије Ñредње клаÑе у ЈугоÑлавији и подршку Запада. У покрету неÑврÑтаних ЈугоÑлавија је била лидер, уÑпела је да Ñпречи многе државе трећег Ñвета да приÑтупе ÑовјетÑком блоку, чиме Ñу оне Ñачувале Ñвоју неутралноÑÑ‚. Захваљујући Титовим ÑпоÑобноÑтима ЈугоÑлавија је неколико деценија живела у миру и релативном благоÑтању, што није било лако и поред кредита који Ñу Ñтизали Ñа Запада. Као што видимо, кредити и даље Ñтижу, а благоÑтања још нема...
Један од Ñтарих ÑрпÑких завереника из „младе БоÑне†покојни ВаÑа Чубриловић имао је обичај да каже да ниједна личноÑÑ‚ у ÑрпÑкој иÑторији, била она краљ била принц, никада није поÑтигла онолико колико је урадио Тито. СрпÑки војни пилоти још лете на авионима које је направила Титова ЈугоÑлавија, иÑтина треба нам годину дана да набавимо гуме за те авионе.
Рможда је главна Титова мана била што није био крштен у правоÑлавној цркви…
МироÑлав ЛазанÑки
[објављено: 17/04/2010]
44
Književnost / Odg: Knjiga koju trenutno čitam je.....
« poslato: April 15, 2010, 04:04:46 pre podne »
Ivanhoe napisao/la:
Pročitao sa \\\"teškom mukom\\\".Ostaje mi Office 2000 brzo i lako.
Citat
Dzon Grisam-Ulicni advokat.
Pročitao sa \\\"teškom mukom\\\".Ostaje mi Office 2000 brzo i lako.
45
Posao, novac, karijera / Odg: Tržište rada
« poslato: April 13, 2010, 02:54:11 posle podne »
Naslovna / Usluge / Berza rada / Berza radnika
*
Berza radnika
Rezultati pretrage
Pronađeno nezaposlenih:
Nastavi pretragu | Nova pretraga
Ivan Bjegović [pogledaj]
Biljana Miskovic [pogledaj]
Nikolina Carević [pogledaj]
Dejan Egić [pogledaj]
Dalija Nikolic [pogledaj]
*
Berza radnika
Rezultati pretrage
Pronađeno nezaposlenih:
Nastavi pretragu | Nova pretraga
Ivan Bjegović [pogledaj]
Biljana Miskovic [pogledaj]
Nikolina Carević [pogledaj]
Dejan Egić [pogledaj]
Dalija Nikolic [pogledaj]