Svako ima nekog koga nema

[Irena Žunić]

Poznavala sam jednog starijeg gospodina. Bas kao iz izreke \\\"ili jesi ili nisi...\\\" Pravi lav ili laf. Covek ogromnog zivotnog iskustva i zavidne \\\"kilometraze\\\". Shodno tome, ?malo je govorio. I u poznim godinama bio je bistrog uma, mentalno svez, hvatao je tudje misli \\\"u letu\\\". Imao je pogled coveka kome je sve jasno. Bez sarkazma, gorcine, sa posebnom blagoscu. Njemu se verovalo. Stario je kao vino. Mnogi iz njegove generacije su otisli na put bez povratka. Kada je odbio da ode na sahranu svog prijatelja, u sali sam ga pitala: \\\"Ne plasite se valjda da cete uhvatiti bidermajer?\\\" Vremesni mangup mi se samo osmehnuo. Ugasio se tiho i dostojanstveno. Oprostili smo se pogledom uz stisak ruke. Nedostaje mi. Osecam fiziki bol kad pomislim na njega. Imate li vi nekog koga nemate?

[Olja Milovanov]

Vaca napisao/la:

Poznavala sam jednog starijeg gospodina. Bas kao iz izreke \\\"ili jesi ili nisi...\\\" Pravi lav ili laf. Covek ogromnog zivotnog iskustva i zavidne \\\"kilometraze\\\". Shodno tome, ?malo je govorio. I u poznim godinama bio je bistrog uma, mentalno svez, hvatao je tudje misli \\\"u letu\\\". Imao je pogled coveka kome je sve jasno. Bez sarkazma, gorcine, sa posebnom blagoscu. Njemu se verovalo. Stario je kao vino. Mnogi iz njegove generacije su otisli na put bez povratka. Kada je odbio da ode na sahranu svog prijatelja, u sali sam ga pitala: \\\"Ne plasite se valjda da cete uhvatiti bidermajer?\\\" Vremesni mangup mi se samo osmehnuo. Ugasio se tiho i dostojanstveno. Oprostili smo se pogledom uz stisak ruke. Nedostaje mi. Osecam fiziki bol kad pomislim na njega. Imate li vi nekog koga nemate?

Tuzno bas...
Mislim da svako ima nekog koga nema...

[Gordana Kuzmanovic Sadzakov]

Moja baka i moj tata i dalje zive!
Baka mi je bila kao ona iz bajke.... i nije je mrzelo u 2 po ponoci i da mi pece slaninice u kaljevoj peci i da mi pravi pijace sa domacim pekmezom od kajsija i da mi beskrajno dugo prica price...
 Na odar sam joj stavila ljubicice i zapamtila sve zauvek.
 Tata..., pa jos uvek je ovde samnom iako ga nema vec 26 godina.

[Software Smith]

 bas tuzna tema, zaobicu je ubuduće...

[Loredana Perak]

Pa,za sada jos nikoga nisam izgubila,hvala Bogu.... ispricacu vam jednu pricu,tuznu pricu jednog decka....


                Soba 305

   U cekaonici stare bolnice,sam u klupi sedim i gledam u bela vrata bolnicke sobe,ogromna vrata sa brojem 305. Unutra je mnogo lekara koji znaju svoj posao bez greske,a sad se bore za mladi zivot,bore se protiv teske bolesti. Kroz otkljucana vrata vidim svoju devojku koju odavno volim,ozbiljnog lica i stisnutih zuba,za njen zivot Boga molim. Prolaze minuti dugi kao sati,a onda videh kako jedan doktor navlaci carsav preko njene glave. Skocih sa klupe bled k\\\'o krpa, dok napolju padaju kapi kise. Pridje mi jedan doktor i rece:Momak,nje nema vise...\\\". Prodjoh kraj njega i utrcah u sobu i carsav beo skinuh joj sa lica. Izgledala je kao princeza,lepog lica i kose plave. Udje tada glavni doktor i iz dzepa izvadi parce metala:\\\"Momak,ovaj ti je predmet za uspomenu dala...\\\". Bio je to privezak na kojem je sitnim slovima pisalo:\\\"Jos uvek te volim,seti se mene i nista vise...\\\". U kapelu su je odneli,bilo je oko 12 sati. Kad udjoh na crna vrata kapele,ugledah je u sanduku na stolu. Pridjoh,poklonih se i izadjoh odmah da budem mom bolu drug. Sedoh na klupu koju smo je \\\"nasom\\\" zvali, i od tada svakog dana umesto sa njom sedim sa flasom u ruci. Svestan sam da je preboleti ne mogu,zato pijem,teram tugu,jer znam da nikada vise necu voleti ni jednu drugu. A na njen grob cu odlaziti cesto sa bolom u dusi,gledam privezak,secanje na ljubav prosle su i poslednji sastanak u sobi 305.

[katarina kurcubic]

studio_Dragon napisao/la:

Pa,za sada jos nikoga nisam izgubila,hvala Bogu.... ispricacu vam jednu pricu,tuznu pricu jednog decka....


                Soba 305

   U cekaonici stare bolnice,sam u klupi sedim i gledam u bela vrata bolnicke sobe,ogromna vrata sa brojem 305. Unutra je mnogo lekara koji znaju svoj posao bez greske,a sad se bore za mladi zivot,bore se protiv teske bolesti. Kroz otkljucana vrata vidim svoju devojku koju odavno volim,ozbiljnog lica i stisnutih zuba,za njen zivot Boga molim. Prolaze minuti dugi kao sati,a onda videh kako jedan doktor navlaci carsav preko njene glave. Skocih sa klupe bled k\\\'o krpa, dok napolju padaju kapi kise. Pridje mi jedan doktor i rece:Momak,nje nema vise...\\\". Prodjoh kraj njega i utrcah u sobu i carsav beo skinuh joj sa lica. Izgledala je kao princeza,lepog lica i kose plave. Udje tada glavni doktor i iz dzepa izvadi parce metala:\\\"Momak,ovaj ti je predmet za uspomenu dala...\\\". Bio je to privezak na kojem je sitnim slovima pisalo:\\\"Jos uvek te volim,seti se mene i nista vise...\\\". U kapelu su je odneli,bilo je oko 12 sati. Kad udjoh na crna vrata kapele,ugledah je u sanduku na stolu. Pridjoh,poklonih se i izadjoh odmah da budem mom bolu drug. Sedoh na klupu koju smo je \\\"nasom\\\" zvali, i od tada svakog dana umesto sa njom sedim sa flasom u ruci. Svestan sam da je preboleti ne mogu,zato pijem,teram tugu,jer znam da nikada vise necu voleti ni jednu drugu. A na njen grob cu odlaziti cesto sa bolom u dusi,gledam privezak,secanje na ljubav prosle su i poslednji sastanak u sobi 305.

i ja cu ovu temu zaobilaziti....

[Loredana Perak]

imam jos jednu tuznu pricu....


Kazu da su se voleli mnogo.Bio je stariji od nje. Kada su mu rekli da ce je upropastiti rekao je da odlazi. Molila ga je i plakala. Obecao je da ce pisati.Njegovo prvo pismo stiglo je dva dana nakon njegovog odlaska. Drugo pismo stiglo je mesec dana nakon odlaska. Pisao je da mu je tesko ali da je uspeo da se nasmeje u jednom suncanim zraku. Trece pismo stiglo je godinu dana posle njegovog rastanka. Pisao je da je vreme ucinilo svoje i da se sad cesce smeje. Cetvrto pismo stiglo je posle 5 godina. Pisao je da je sad stariji i da je bolje sto su se rastali inace bi ih zvali ocem i majkom. Peto pismo stiglo je 10 godina nakon njihovog rastanka. Pisalo je: \\\"Draga,ti ces mi oprostiti sto sam se ubio drugog dana nakon rastanka. Sva ova pisma pisali su moji drugovi da bi rastanak bolje podnela...\\\"

[TiDža84]

ooo Boze
mislim da cu i ja zaobilaziti ovu temu...kada sam procitala onu soba 305 nisam mogla da prestanem da placem.

[Loredana Perak]

Da,znam. Razumem te skroz...

[mumba]

iju ovo je stvarno za zaobilzaziti.ne daj bože ovo nikome!

[Becej City]

2bornot2b napisao/la:

studio_Dragon napisao/la:

Pa,za sada jos nikoga nisam izgubila,hvala Bogu.... ispricacu vam jednu pricu,tuznu pricu jednog decka....


                Soba 305

   U cekaonici stare bolnice,sam u klupi sedim i gledam u bela vrata bolnicke sobe,ogromna vrata sa brojem 305. Unutra je mnogo lekara koji znaju svoj posao bez greske,a sad se bore za mladi zivot,bore se protiv teske bolesti. Kroz otkljucana vrata vidim svoju devojku koju odavno volim,ozbiljnog lica i stisnutih zuba,za njen zivot Boga molim. Prolaze minuti dugi kao sati,a onda videh kako jedan doktor navlaci carsav preko njene glave. Skocih sa klupe bled k\\\'o krpa, dok napolju padaju kapi kise. Pridje mi jedan doktor i rece:Momak,nje nema vise...\\\". Prodjoh kraj njega i utrcah u sobu i carsav beo skinuh joj sa lica. Izgledala je kao princeza,lepog lica i kose plave. Udje tada glavni doktor i iz dzepa izvadi parce metala:\\\"Momak,ovaj ti je predmet za uspomenu dala...\\\". Bio je to privezak na kojem je sitnim slovima pisalo:\\\"Jos uvek te volim,seti se mene i nista vise...\\\". U kapelu su je odneli,bilo je oko 12 sati. Kad udjoh na crna vrata kapele,ugledah je u sanduku na stolu. Pridjoh,poklonih se i izadjoh odmah da budem mom bolu drug. Sedoh na klupu koju smo je \\\"nasom\\\" zvali, i od tada svakog dana umesto sa njom sedim sa flasom u ruci. Svestan sam da je preboleti ne mogu,zato pijem,teram tugu,jer znam da nikada vise necu voleti ni jednu drugu. A na njen grob cu odlaziti cesto sa bolom u dusi,gledam privezak,secanje na ljubav prosle su i poslednji sastanak u sobi 305.

i ja cu ovu temu zaobilaziti....

Meni je nekako isuvise poeticnim stilom pisano da bi mi bilo realno ...:dry:

[Irena Žunić]

Prilikom otvaranja ove teme, namera je bila da se podsetimo svih onih koji više nisu sa nama a ostavili su traga u našem životu. Bili bismo znatno siromašniji bez poznanstva sa ovakvim ljudima. Nema razloga za patetiku, jer život uvek pobedjuje.

[mumba]

da li?

[Loredana Perak]

Ne znam bas da li uvek pobedjije... licno mislim da ne...

[mumba]

pa i ne pobeđuje nikada jer svakako umreš na kraju ovako ili onako pre ili kasnije isto kao što dobro nikada ne pobedi loše jer dok jednom ne smrkne drugom ne svane i život nije igra nego večita borba.nisam pesimista ali valjda imam toliko godina da razlikujem bajke od realnih stvari!